Fredrik Bakman - Čovek po imenu Uve

Izdavač - Laguna

Fredrik Bakman - ČOVEK PO IMENU UVE

★ ★ ★ ★ ★

''Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu. Baš kao što niko više ne ume da piše rukom. Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso. A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu? Kuda? Eto šta se pitao Uve.''

Ovu knjigu sam prvi put pročitala u novembru, 2015. godine. Sećam se da je bio neki siv dan, pun kiše i da sam je sasvim slučajno izabrala... Mislila sam da je priča o muškoj verziji jedne užasno iritantne debele tračare iz mog komšiluka.
Međutim prevarila sam se.
Uve nije dokona debela Ljuba, on ima složenu ličnost za razliku od prostih baba koje vire sa prozora.
Uve mi je držao pažnju od prve pa sve do poslednje stranice.
I evo,drugi put sam sada pročitala ovu knjigu, i čitala sam je sa istim uživanjem kao i prvi put.

''...Osim toga vozi audi, to je Uve takođe primetio. A iz toga se zaključak sam nameće.
Audi voze samostalni preduzetnici i ostali idioti. Jer ne znaju za bolje.''

Uve, džangrizalo, namćor, mrgud... Starac koji voli pravila i rutinu, on ustaje svakog jutra u isto vreme i proverava da li je u njegovom kraju sve po propisima i onako kako treba da bude. Ako nije, galami, popravlja i vraća sve na svoje mesto.

''Ljudi više nemaju korisne stvari. Ljudi danas imaju samo neka sranja. Dvadeset pari cipela, a nikada ne znaju gde im je kašika za cipele. Čitava kuća im je puna mikrotalasnih rerni i televizora sa ravnim ekranom, a ne bi bili u stanju da odnekud iskopaju tiplove ni kada bi im neko zapretio mesarskim nožem.''

Ali ispod fasade jednog prekog čoveka, krije se meko srce, srce čoveka koji je izgubio posao i ljubav svog života pa mu ništa drugo ne preostaje osim da završi svoj života... ali mu čak ni to ne polazi za rukom.

''Potreban je samo jedan jedini zrak sunca da oteram senke u beg.''

Dani su mu isti, sve dok se nova porodica ne doseli u njegov komšiluk i dok mu se jedna mačka tiho ne ušunja u kuću i u srce.

''Uvea nikad nisu pitali kako je živeo pre nego što je upoznao nju. Ali da su ga pitali, odgovorio bi kako uopšte nije živeo.''

Kada bih sve likove iz svih knjiga koje sam do sad pročitala popisala, Uve bi definitivno bio među prva tri najdraža.
Smejala sam se (glasno) dok sam čitala ovu knjigu, ali sam isto tako i plakala.

''Nije ni znao koliko je dugo stajao tu. Izgubio se u mislima.
Odlutao je kao kroz maglu. Nikada nije bio od onih koji to rade, nikada nije bio sanjar, ali kao da mu se u poslednje vreme nešto pokvarilo u glavi. Postajalo mu je sve teže da se usredsredi na nešto. To mu se uopšte nije dopadalo.''

5 zvezdica i favorites od mene.

''Bio je čovek koji se razume u ono što piše crno na belo. A ona je predstavljala boje. Sve boje u njegovom životu.''

Recenzija by Prodavnica snova