crni biser&prodavnica snova: Tamara Kučan - Indigo

Recenzija PEŠČANI SAT by Prodavnica snova

Dobrodošli na Čajanku iz pakla.
Vaš domaćin je đavo i ovog puta vam donosi fantastičnu šoljicu čaja sa začinom, koji je specijalno za ovu priliku, donešen pravo iz pakla.
Poslužite se.
Za razliku od većine čajanki, ova ima povod - Jovanov novi roman.
Tu je i Alisa, Jovanova dobra drugarica koja će vam prepričati šta se sve dogodilo u Sarinom životu.
Sećate se Sare, glavne junakinje iz Peščanog sata?
Mislite da je konačno pronašla sreću?
Varate se, đavo je i njoj zabiberio život.
Tu su i kolačići, pojedite ih, navalite. Čokoladni su, sočni i... krvavi.
Da li ste zgroženi?
Zašto?

Svesno ste seli za ovaj sto.
Sve je to đavolja rabota.
A đavo najlepše flertuje dok vas ne stisne u šaci i ne izmrvi.

Ostali gosti su njegovi najbolji sledbenici, zavešće vas i odvući u neki drugi svet.
Pitate se gde je Ludi Šeširdžija i gde su beli zečevi, gde je sarkastični mačak, gde je Kraljica Srca i zašto je đavo upao u priču u kojoj ne pripada?
Svi su tu, neki malo maskirani i drugačije obučeni, ali... Ovo je neko drugo ogledalo... I jedna malo drugačija priča.
Ovo nije bajka. Ovo je život, a život je surov ako krenete niz mračnu dolinu.

''Da li ste ikada imali sreće? Više sreće nego srca? Da li ste se ikada plašili tišine? One mučne tišine, kada ništa ne čujete, čak ni svoje misli? Da li ste se ikada plašili sebe? Da li vam je ono što vidite kada zatvorite oči izgledalo stvarnije od svega što vidite kada su vam oči otvorene? Da li vam je ikada greška delovala ispravnije od svega ispravnog? Meni jeste. Uništilo me je to. Da li vam se nekada ostvarila želja? Ona, veća od vas samih, želja? Da li ste ikada poverovali u slučajnost? Ja nisam. Mada, dugo sam nekim stvarima tepala tako. Lagala sam sebe. Verovala sam da je moj put jasan. Verovala sam da je dovoljno da odlučiš da koračaš pravo, da paziš da se ne spotakneš. Nekada, ma koliko gledao kuda ideš i gde gaziš, pazio da se ne sapleteš o neki kamen… Udariš u granu koja se ni od kuda stvorila.''

No, da krenemo ispočetka. Niko ne stiže na jednu ovakvu čajanku odjednom, za to su potrebne želje, one skrivene i koraci koje vode do te želje. Pogrešni koraci, teški koraci, oni koji ostavljaju krvav trag. Od osmeha i sreće, takvi koraci, vode direktno u pakao.

''Moja priča je zavodljiva, a mene je lako voleti.''

Prvo, upoznajet glavne i sporedne aktere ovog sveta:

Desno od vas sedi Sara.
Sara se izvukla iz kandži elitne prostitucije. Sada živi u Londonu i udata je za ovog simpatičnog mladića pored nje, koji se zove Filip. Lep je to brak, srećan, otvoren, zavode zajedno i vode jedno drugo. Međutim, Filip zbog posla mnogo putuje. Sara bez prijatelja u Londonu, postaje usamljena i nesigurna, a prošlost joj kuca na vrata. Kako nema nikoga pored sebe, baca se sa litice u propast i nema nikoga da je zadrži.

''Dobro došla, Saro, u pakao. Ovo je sve čega se ljudi groze, ali ako ovako pakao izgleda, onda ću s ljubavlju saditi tikve s đavolom.''

Filip, pilot.. Zatvoren po prirodi i ne deli svoju bol lako. Ambiciozan i željan novih priznanja i novih uspeha. Posao mu je na prvom mestu, a Saru je, nažalost, bacio u drugi plan.
U ljubavi se daje, ali sa rezervom, kako su ga prethodne devojke varale, sada sa Sarom ima malo drugačiji brak, koji naizgled funkcioniše.

''Više nisam video čoveka koji stvari drži pod kontrolom. Video sam samotnjaka, toliko sebičnog da nikoga oko sebe ne vidi. Slepca koji, lutajući uspehom, ne vidi vapaj svoje žene da je, nekim čudom ugleda, pogleda, primeti...''

Preko puta vas, sede Nenad i Stiven, Nenad je Filipov brat i potpuno su drugačiji. Nenad je umetnik, on voli potpuno i iskreno. Stiven je njegov dečko, studira filozofiju i svira u bendu.

''Ljubav počinje bezuslovno, a onda joj se dogodi život.''

Onda Lusi, tu je i Lusi, avantura za jednu noć koja se pretvorila u opsesiju.

''Ne postoji jedna laž. Laži su, kao demoni, skriveni u nama, ljudima. Probudiš jednog, deset ti poželi dobro jutro.''

Devojke preko puta Sare koje se malo kikoću pa potonu u tugu... To su Valentina, Alisa, Klara, Marija i Anastasija.

''Tišina. Tužna arija poraza. Sve što se moglo reći je rečeno. Na kraju, pitanja su isto što i odgovor.''

A ona najmračnija ekipa u ćošku, čudna, ali zanimljiva... To su Freja, Mark, Toni, Šarlot, Olivija.

''Ne znam šta je gore, ali znam šta je najgore… verovati da, ako zlo gledaš, zlo ne postaješ.''

I poslednji, ali definitivno ne manje važan, ovaj na čelu stola, to je Džon, istetovirani, distancirani tattoo majstor.
Hladan, elokventan, zavodljiv, čudan... On je sve ono što obične smrtnike bez samopouzdanja mami. On je glavni razlog ovog okupljanja, psihopata i manipulator koji tačno zna gde i na koji način da čačka. On je ono na šta žene po definiciji padaju, loš momak za koga se nadamo da ćemo baš mi biti te koje će ga promeniti.
Ali, uglavnom, takvi promene nas.
Neke se samo opeku, a neke nemaju tu sreću u nesreći pa izgore.

''Đavo pažljivo bira kostim kojim će sakriti pravu nameru i lice. On ne želi da bude prepoznat, želi da verujete da ne postoji, tako je igra zanimljivija. Čoveče nezasiti, oazo želja i poraza… Takav naivan si mu najbolji.''

Ova knjiga je... fenomenalna. Mislila sam da će mi ''Oduvek'' biti zauvek prva na listi kada su u pitanju Tamarine knjige, međutim, ''Indigo'' je ipak pobedio.

''Na sahrani ubijenog, ubice najglasnije plaču. Ne zato što žale, vež zato što se ne kaju.''

Svi već znaju da ja Saru ni u Peščanom satu nisam zavolela. To se ni sad nije promenilo, Sara je raspad sistema. Povodljiva, idealna za manipulaciju, pametna, lepa, a nesigurna što je čini lepkom za sve budale ovog sveta. I stvarno se jedan delić mene nadao da će se nešto dogoditi i da ću konačno bar malo zavoleti njen lik, međutim ne, ništa. Ne mrzim ja Saru, zaista ne, ali Sara je ludi pajac koji hoda po tankoj nebeskoj žici, s jedne strane može da zakorači u sigurnu mirnu luku i da se bori za TU sreću, dok s druge strane može da samo malo da se okrene i da svesno skoči u provaliju i u potpuno slepilo i pakao. A Sara uvek izabere to ludilo.

''Teorija haosa je teorija života.''

Nadala sam se da će mi i Filip biti drag, ali uvek mi je u njegovom liku nešto nedostajao - više ljubavi i brige za drage ljude, manje za posao.

''Znam da misliš da ti je bolje nego meni, ali ti samo bolje lažeš sebe. Ja te, dušo, znam. Kod tebe vozovi uvek kasne, a kada stignu, svi peroni eksplodiraju.''

Nenad mi je najomiljeniji od svih, iako na samom početku ne deluje kao preterano bitan lik i kao neko ko će biti preterano zanimljiv, kako sam odmicala sa čitanjem,tako mi je on postajao sve draži i draži.

''To prijatelji rade. Trude se da ne otežavaju jedno drugom neostvarene snove - srećne krajeve i nove početke.''

Džon mi je zagonetno privlačio pažnju do neke stote stranice, onda sam shvatila da ima teške psihičke probleme i htela sam ceo njegov mozak da izvrnem i izanaliziram sa svih strana. Ja stvarno obožavam psihotične junake, ali ne zato što mi se sviđaju. Mnogo me zanima ta tema, kako funkcionišu, kako razmišljaju, kako je do toga došlo. A iz Džona možete mnogo toga da saznate i da naučite. Oduševljena sam kako je Tamara sklopila njegov lik koji je potpuno realan, i to ne samo u sektama, već i u životu. Takvih ima na ulici, takvi se uklapaju i umeće je prepoznati ih. Džon je junak koga sam volela da mrzim.

''Ja nisam od onih koji će joj reći - ostani. Ona nije od onih koje će otići. Laž će reći svoje. Istina će prećutati. Jedino tišine vrednujem. Tišinu deliš samo sa onima koji su ti blizu. Otkucaje drugog srca čuješ tek kada prisloniš glavu na nečije grudi.''

Što se sporednih likova tiče, najviše me je zaintrigirala Freja, iako naizgled neprimetna, u jednom momentu sam poželela da čujem njenu stranu priče, kako je ona dospela tu gde je dospela, da li je luckasta samo kad popije ili je to zaista ona, koja se slučajno našla tu gde se našla.
Kakav je bio njen život i šta je čeka...
A možda je malo i zbog imena. To mi je najomiljenije žensko ime, i baš sam se iskezila kao Mačak iz Zemlje Čuda kad sam ugledala to ime u knjizi, i to Tamarinoj, a ne u nekom skandinavskom romanu.
A potom je tu i Suzan, kao i Ljiljana... I one su mi postale neobično drage za sporedne junake.

''To o čemu mnogo žena sanja - da budu vredne svega, pa i umiranja… I to je laž.''

E sad, kraj knjige, ja sam izabrala onaj drugi, realniji.
I stvarno mi se svidelo, baš tako kako je, po mom mišljenju ovo je idealan kraj jedne ovakve knjige.

''Doviđenja ili do viđenja. Kada se beg završi, neka odluči srce.''

Fenomenalno obrađena tema same manipulacije i sam način biranja žrtve.
Polako i tiho uvlačenje pod kožu dok se žrtva ne pretvori u nekoga ko veruje samo svom mučitelju i nikome više. Čak i kad prijatelji i život dokazuju suprotno, mozak je toliko pun laži, da i dalje sumnja u istinu koja vrišti.

''Volim te, čoveče. Volim te”
“Koliko?”
“Previše.”
“Izvan svih granica, protiv svih zakona?”
“Protiv sebe same.''

Uspeh, inteligencija, lepota, diplome... sve je to ništa ako je samopouzdanje u petama.

''Dobro veče, klinko nedokazana! Jednu nemogućnost zameniš novom mogućnošću i napraviš paradu.''

Mene kod Tamare stvarno oduševljava što je ona sa svakom knjigom sve bolja i bolja.
Ima pisaca koji dožive onaj veliki BUM sa jednom knjigom i onda se opuste i kvalitet opada.
Što kod nje nije slučaj.
Tamara gura knjige u sve mračnije teme, ruši svaki tabu i kvalitet pisanja postaje uvek za stepenik viši.
Namerno sam ''Indigo'' ostavila za kraj jer mi je sama tema zagolicala maštu toliko da sam znala da ću uživati. I jedva sam izdržala mesec i po da je ne započnem.

Posle ovog maratona sa njenim knjigama, moram priznati da jedva čekam da saznam u koji svet će nas odvesti sa svojom sledećom knjigom.

''Ja nisam kao druge žene koje svoje želje polovično ostvare. Ja nisam kao one koje mažu jedan sloj laka za nokte, jedu jednu kockicu čokolade, uvek imaju kišobran sa sobom u slučaju pljuska, mogu da popiju samo jednu čašu ili da se ljube otvorenih očiju. I nikada, verovatno nikada, neću biti jedna od onih koje svoje želje lako ugase.''

Ima li potrebe da kažem da je ovo 5 zvezdica i favorites, za ovu godinu, a i za svaku narednu jer je ovo knjiga koju ću sigurno opet pročitati?!

''Đavo nam je kriv? Nije. Krivo je bežanje koje smo mi, kukavice, izabrale.''