Suzanin osvrt na trilogiju Purpur Arkone možete pročitati OVDE
I sad ja kao treba nešto da kažem za Bejlinu priču a pritom da ne otkrijem ništa jer mnogi treba tek da zarone u nju? Ufffff
Živa sam, mrdam, što je bitno, mada sam bila na samoj ivici da dušu
ispustim u više navrata. Dok su neki mirno spavali ja sam sa knedlom u
grlu gutala svaki redak knjige. Kad sam je uzela u ruke rekla sam sebi
"Hvala đavolima što je knjiga debelaaaa ima dosta stranica za razliku
od nekih drugih" ali kada sam došla do kraja knjige želela sam još
toliko, jer sve što je tu pisalo bilo je malo da zadovolji moju čitalacku
stranu. Ovo što ću napisati možda bude dugo i možda pomislite ona će
celu knjigu prepričati. Ne brinite, ovo je samo moj osvrt, u knjizi ima
mnogo toga što nisam pomenula a koja su ključna za sve likove pa i za
sam roman. NE možete ni da zamislite kakvo vas putovanje očekuje uz nju.
Što se tiče same priče, počinje onim našim fucking Bogom zbog koga smo
suze prolile u Purpur Arkone. Počinje njegovom dominacijom, njegovim
stavom, njegovom moći koja baca senku na sve ostalo. I na početku nove
"tuđe" priče on jako čezne za svojim mirom, svojim "životom", svojim
dahom. Ipak je on Bog i ljubav za njega je večna i jedini delić neba
koji je njemu mirna luka je sazvežđe u kome je središnji deo baš to
purpurno isijavanje. I posle 20 godina... Retkost je da neki čovek voli
jednu osobu celog života, bez pre i bez posle, ali kod njega to dođe kao
normalno. Prosto nedostižno za nas smrtnike.
"Nagli prasak
groma, praćen iznenadnim pljuskom i silnim udarima vetra... potpuno mokra
od kiše, polako se šetala devojka u maslinastom kaputu..."
i poremetila
prvi dan u "Bejli". Bejla, ćerka boga Jarila i prelepe Purpur, devojka koja
radi šta hoće a ne šta joj se kaže, mali prkos u svemu onom što se oko
nje dešava. Temperamentna na majku, ponosna na oca, drska, prelepa, vatrena i
svojeglava do bola. Ne treba ni da se pitamo na koga je. Knjigu
kontrolišu njene "gluposti" koje ona radi da bi učinila dobru stvar jer
ili nešto nije razumela kako treba ili je čula pogrešno. Iz inata što sve
od nje kriju, jer ona je naslednica trona, pokušava sama da dokuči šta
to veliki bogovi rade mimo nje. U svom pokušaju da zaštiti one koje voli
ona deluje kao nezrelo derište "curica", koja bi nešto a ne zna kako. Ona
ludi sto je smatraju malom devojčicom, a što ona poriče uporno rečima da
je ona "Bejla, ćerka boga rata i proleća, naslednica trona Java i buduća
vladarka sveta i da njoj ništa ne može da se desi." Ipak je ona bila
najmoćnije biće univerzuma koje je kao i svako dete želelo da bude u
centru pažnje dok sa druge strane sve ono što je radila delovalo je kao
razmaženo, radoznalo, nemoguće derle koje svoje moći koristi za
razbacivanje. Istina je bila drugačija jer Bejla je tačno znala šta radi, zašto i kako jer ona je neko ko u sebi ima zaštitničke osobine i ko žudi za borbama pa samim tim prkosi svima i svemu. Niko nije znao da su
njoj moći samo dar koji može da iskoristi a opet i ne mora, jer moći su
bile ono što je mogla da drži po strani samo ako se dohvati svog mača
ili luka. Bejla je svesna sebe, svoje moći, svog karaktera i svega onog što
ona predstavlja da sama knjiga odiše time i prosto nas tera da joj se
divimo.
Usputna zaljubljenost za koju ona misli da je ljubav prosto će
isčiliti kada njene oči ugledaju savršenstvo. Čistu ravnotežu. Smirenost i
oprez i najlepše oči na svetu.
Žad. Nema dalje! General Berkut Žad
Lesnik! I to je bilo dovoljno da ona pretrne. Prvo je mislila da je to od
straha jer je uhvatio u još jednoj njenoj zabranjenoj avanturi ali
kasnije će shvatiti da je on njen dan, njena noć, njen osmeh na licu, njena
vatra u grudima zbog koje gori. Kada sebe ubeđujemo da je ono što
osetimo samo bes prema nekome ko želi da bude moćniji, svesniji, bitniji
od nas, dolazimo do inata i ne dozvolimo da to osećanje postane ono sto
zapravo jeste. Tanka je linija između mržnje i ljubavi, i Bejla i Berkut
su oličenje te izreke. Svaki njegov smeh na njen račun stvarale su u njoj
tornada besa i ljutnje i želju da mu pokaže sa kim ima posla.Ali...
"Svojim očima ustrelih njegove. Gorele su svojim besprekornim sjajem žada. To nestvarno zelenilo poče da me doziva. Da me uvlačii u sebe. Plovilo
je kroz mene, kroz moj bes, ostavljajući u meni tragove
nelagodnosti. Namrštih se zbog onog što osetih. Taj osećaj mi je bio
potpuno nepoznat, i sto je najluđe od svega, taj njegov pogled, taj
prkosni stav i nadmen osmeh mi naježiše kožu i izazvaše treptaje u
stomaku..."
"...Samo sam stajao čvrsto držeći je za ruke, i gledao
je pravo u oči. Njihova zelena boja razbijala se pod naletima različitih
emocija. U isto vreme mrzela me je, sijala, ubijala me i tražila mi je da
je ne pustim."
Odavno se desio trenutak gde je on mrzeći nju počeo
i da joj se divi, želeći da je vidi mrtvu zbog ubistva Luke, počeo je da
se divi njenoj borbenosti, njenom stavu i time što je bila. Zadirkujući
je, shvatao je da tone duboko u nepovrat dok su njeni leptirići obuzimali
njene misli, telo, oči i srce. Ta vatra kojom je ona gorela bila joj je
kao oreol koji ona nije želela da prihvati. Bar ne na početku. "Mrzela" je
njegovo prisustvo a želela ga je uz sebe i pored sebe. Govorila sebi da
je on jedan drkoš koji nije zaslužio da hoda zemljom kojom ona hoda, dok
se on lagano uvlačio u njenu dušu.
A on, on je bio svestan nje i pre
nego je srce zakucalo za nju. Da li možemo da volimo i mrzimo u isto
vreme? Berkut je sebi prebacivao ta osećanja i ujedno dok je "mrzeo nju"
mrzeo je sebe zbog tog osećaja. Borbu koju je vodio u sebi bila je gora
od svakog rata koji je prošao i u kom je bio.
"Zbog nje je sam sebi rastrgao grudi i isčupao sav svoj ponos iz njih, sam sebi otkinuo obraz i pljunuo na njega..."
"Dva meseca trpim njene ogromne masline od očiju kad mi se unese u
lice, tražeći od mene da ih slušam. Osam i po nedelja posmatram njene
riđe lokne kad ih nehajno zagladi.... Šezdeset dana udišem njen miris
kad mi bez najave uleti u sobu. Hiljadu četristo šezdeset i četiri sata
gledam njene pege kako srećno zadrhte... A beskonacno dugo će trajati
moje noći sa snovima o njoj."
Pa ne vole samo bogovi onako jako, može to i Berkut polubog. Dok je
on znao da ga ja Bejlina vatra već obuzimala, ona je osluškivala svoje
srce i pokušavala da mu ne veruje. Znala je da je on savršenstvo ali da
se njoj desi da zbog muškarca padne ispod svog ega, da dođe u situaciju
da moli i bude slomljena, to nije verovala. Kako su prolazili njihovi
zajednički trenuci i milovanja očima, tako su duše pronalazile put jedna
ka drugoj. Kada joj je spustio poljubac u kosu, osetila je sve one munje
koje je bacala od sebe kako je probijaju. Kako izgleda kad pretrneš
shvatajući da ti je spustio poljubac u kosu? Pretrneš od straha ili?
Njihove duše kao i pogledi su se preplitali, gutali su jedno dugo. Njegov žad i njene masline.
"Toliko smo jasno bili potrebni jedno drugom, da bi to slep video, gluv čuo a mrtav osetio."
Mislili ste da je ljubav Jarila i Purpur jaka, nedovoljno opevana? E
posle Bejle ćete shvatiti da je ljubav Bejle i Berkuta toliko
jaka, lepa, snažna i toliko oduzima dah, da iako je drugacija od ljubavi
Jarila i Purpur, jednostavno je baca u drugi plan. Dugo se Bejla pitala
zašto dozvoljava jednoj santi leda kakav je Berkut da je slomi, zašto se
njeni odbrambeni štitovi ne podignu, zašto je odjednom postala slaba i
zašto je želela da se pored njega probudi žena u njoj. Ništa od tih
osećanja joj nije trebalo a osetila je da čezne za tim, i to je
plašilo. Kada je napokon osećanje u njoj pobedilo neukrotivu Bejlu
prepustila se. Došla je kod njega jer joj je bio potreban, jer je duša čeznula za delom koji bi je učinio potpunom.
"Trebale su mi njegove rane da umanje moje i njegovi ožiljci da njima prekrijem moje."
I onda se desilo, slom univerzuma, pad svakog prokletog zida između njih
dvoje, pukotine su prošarale njihove razume i dovele do stampeda
emocija. Želja i strast su obgrlile njihova tela i postavile deliće puzle
baš onako kako treba da to ispadne slika ljubavi.
Uzivala sam u samoj borbi njega i njegovog srca, u svađi sa samim sobom zašto je dozvolio da se to desi, on veliki general.
"Ona, moj najveći neprijatelj, postala je moja jedina slabost. Pogazila
je moju mržnju, strgla mi je ponos. Ogolila me svojim delima i
rečima. Dotakla me pogledima i mirisima. Njena jebena kosa, ta usijana lava
koja te odmah upozorava da se ne igraš sa njom, izlila se na
mene.Zapalila me..."
PUKAO SI,GENERALE!
"Rastrzan sam između mozga i
srca koje je već mesecima sve osim mišića. Između svoje obaveze da je
ceo život mrzim i potrebe da je još jednom imam. Rastrzan sam između
onog što jesam - njen protivnik, i onog što želim da budem, njen muškarac!"
Nakon prve epizode pokušali su oboje da objave rat svojim
srcima. Pokušavali su da se drže podalje jedno od drugog, pokušavali da
sebi dokažu da su greška, ali univerzum nije imao te planove sa
njima. Bili su povezani jakom vezom, bili su jedno a da toga nisu bili
svesni. Drhtali su na svaki pogled i zov srca i to je bilo dovoljno da
jedno drugom sebe daju dok se njihovi razumi protive. I kad nisu bili
zajedno prozimali su jedno drugom misli i svaki minut su pokušavali da
se izbore sa tim. Kada su se Bogovi probudili, kada su se situacije
okrenule protiv mira i idile, njihova ljubav ih je obrglila i to više
nije bilo moguće razdvojiti.
"Ima li veće magije od ljubavi i snažnije osobe od one koja voli i koja je pritom voljena?!"
Borbe za mir, borbe za Jav, borba za opstanak sveta nisu bile krah
njihove ljubavi. Osnazile su ih tako jako da je nit koja ih je vezala
prerasla u magiju koja ih je stopila jedno u drugo.
Usponi i padovi
koje su imali, trenuci koji su se namestali da ih oslabe bili su samo
to, trenuci. Pobeđivali su njegove demone, njenu borbu da se ne daje čoveku koji je slama. Sve što se dešavalo da ih oslabi, samo ih je kasnije
dovelo do trenutka kad u bili toliko snažni da spase svet i da pokore
svakog lošeg ko je pokušao da dovede na presto ono najlošije.
Nije
se plašila za sebe dok je on bio pored nje, niti se on plašio ičega dok
je ona držala njega za ruku. Plašili su se jedno za drugo, a opet se
izdigli iznad toga i u borbu krenuli spasavajući svoj svet.
Borba ko
i svaka borba nikad ne teče po dobru, u moru oscilacija padova i
uspona, slomila ih je nečista sila. Loša magija. U jednom delu knjige je u
sebi pomislila "Vuk,orao i ja. Ni manje vojske ni veceg pobednika." Uz sve
to pridružio se i on, veliki general.
Kada ih slome
neprijatelji, kada on nestane, orao nestane, vuk utihnu, njena duša iako je
bila "raskomadana živa rana" uspela je da se izdigne jer shvata da je
ona ta koja mora pobediti zlo i koja je dužna da spasi univerzum. U njoj
se sve sjedinilo, sva njena želja se skupi i probudi u njoj mračnu
stranu. I nije se plašila da će njome ovladati zlo i tama. Neko joj je
rekao da koju god magiju da poseduje ukoliko želi da je koristi za dobru
stvar biće i ona dobra. Uspela je da pobedi svoje demone, uspela je da
otera tamu, i nije marila za sebe. Želela je to da učini kao naslednik
Java, kao osoba od koje se to i očekuje. U tom trenutku je mali devojčurak
nestao, uobraženo bezobrazno derle se pretvorilo u odgovornu Boginju
kojoj je bitnije sve osim nje same. Kad već krvari, kad joj duša ispušta
poslednji atom snage onda je želela da povuče svo zlo sa sobom. Nije joj
bilo lako dok joj duša krvari da polaže testove svoje slabosti. Stalna
borba Bejle sa svojim demonima i svojim unutrašnjim žudnjama za
detinjstvo, za majčinu ljubav stavila je više puta na tu proveru. Na samom
kraju priče, u borbi za opstanak, kad je morala da žrtvuje sve test je
bio najveći. Teško je kad znaš da žrtvuješ sve a ništa kao nagradu ne
očekuješ, samo mir jer si uništila onog ko je tebi otkinuo sve voljeno iz
duše. Dođes na samu liticu svoje granice i kontrolišeš padanje sa nje a
pritom znaš da možeš da se obuzdaš i ne padneš. Hocćeš ili nećeš? Test
kada ti u žaru borbe stave majčin lik ispred očiju. I onda te iznova
sjebe osećaj da je tu neko koga si ceo život željan, a u tom trenu
najpotrebniji. I kao kreneš rukom i shvatiš da je čista iluzija, ne
postoji kao tvoje nešto nego je samo oružje protiv tebe. Urušiš
se, propadneš u svoj lični mrak. Hrabrost je izdići se iz tog mraka, iz te
provalije i naći snagu da zakovitlaš mač u osobu koju voliš znajući da
je to samo još jedno zlo. U knjizi je Drina uspela da nam da jasnu
lekciju kako pobediti svoj strah, svoju bol i svoje unutrašnje
demone, svoju tamnu stranu.
Međutim, bogovi ne bi bili bogovi da nam
ne podare ono svetlo na kraju tunela. Početno slovo njihove priče,
njihova mrvica ljubavi, iako puna boli, je bila samo početak jedne od
najlepših ljubavi na svetu. One o kojima se samo u pričama pripoveda i u
snovima doživi. Kad pročitate Bejlu znaćete o čemu pričam.
I na kraju ON, Jarilo. Shvatio je da je Bejla upravo ono što je znao da
se krije ispod onog devojčurka. Odrasla je u ono što je i Purpur
predstavljala. Posle onog njegovog "Samo da prođe ova noć, sutra će biti
sve ok", sunce je ujutru opet zasjalo i dobro je vladalo svetom. Dok se
Bejla izborila sa svojim liticama slabosti, on je na svojoj litici stajao
i vagao u svojoj glavi. Tu kreće njegova priča koju, ja
lićno, nestrpljivo očekujem.
Moglo je ovde još da se priča i piše. Lagano sam knjigu mogla da napišem o knjizi Bejla.
Mogu vam reći da mi je knjiga išarana raznoraznim podvlačenjem onoga što je vredno i da sam vam samo mali delić toga prenela ovde. Na vama je
da dozvolite da vas ova priča obavije i uvuče u sebe.
