Izdavač - PUBLIK PRAKTIKUM
Kada sam dala odgovor na pitanje izdavača Publik praktikum - Šta je ljubav?, odgovorila sam baš onako kako sam mislila u tom trenutku. Napisala sam da je ljubav nešto jedinstveno i jako, da oduzima dah kad je prava, daje vetar u leđa kad nas udari poput munje. Postoje različite vrste ljubavi. Kad nas dete uhvati za ruku ili nam se osmehne, kad nam se mala maca ugnezdi u krilo, kad ti najbolja drugarica kaže da je dobro što te ima u životu, kad te voljena osoba pogleda i ti u njegovom pogledu osetiš jačinu svih osećaja koja ta ljubav budi... Osećanje koje miluje poput nežnog vetrića, udara i slama poput talasa od stena, neguje i leči poput majke, okrene za 360 stepeni poput tornada i zamuti misli poput najvećeg vira. O njoj svi pišu, pričaju i pevaju ali osećaj kad se doživi je prisutan i vredan ali nedodirljiv, samo naš.
Nakon ovog komentara i onoga kako sam ja doživela ljubav, dobila sam Milošev roman - "Nedodirljivo".
Sada nakon čitanja knjige imam mnogo pitanja u glavi i u vezi ljubavi i mimo nje.
Razmišljala sam dugo kako bi napisala osvrt a da ne otkrijem radnju knjige nimalo, kako da napišem osvrt kada mi je knjiga u jednom trenu bila gotovo nezanimljiva a u drugom uvukla u taj kovitlac emocija i same radnje. Ovo je nemoguća priča. Privlačna, rastapajuća bajka, kako bi Miloš rekao. Priča o momku koji je poseban a da nije ni znao za to. Priča o devojci koja je anđeoski lepa, anđeoski pametna, anđeoski nestvarna. Priča o ljubavi čija se lavina pokrenula u jednom nestvarnom trenutku, trenutku kad Adamov život dolazi do prekretnice.
Zaljubivši se u biće koje je tek upoznao a za koje je podsvesno znao da je njegov budući život, njegov uzdah i njegov izdah, sebi je odredio sudbinu za koju nije znao u kom pravcu može da ide. Sa druge strane njegov život su mnogo pre tog susreta i zaljubljivanja odredile neke druge sile i životni putevi.
U početku se pitao da li je bilo moguće da neko koga je tek upoznao ima takav uticaj na njega i da mu se potpuno preda, da dozvoli da ona bude njegova zvezda i da prihvati da je ona njegov anđeo kome želi i treba da se preda i potpuno veruje. Do tada mu je život izgledao kao slagalica kojoj je nedostajao taj jedan delić. Tada, kada je ona uskočila kao njegov spas shvatio je da je delić tu i da je njegov život sada potpun.
Njegovo ljudsko i njeno anđeosko činilo je jednu celinu, celinu od koje je ona zazirala svesno znajući da će sve to biti problem, a on osećao svim svojim srcem da je svaki problem ništavan i da ne može da se meri sa onim što on oseća kad je pored nje. Bez dodira, samo sa pogledom, osmehom, glasom, ta ljubav je bila vanvremenska. Nedodirljiva, jača od vremena.
Ona je bila za njega potpuni smisao i pored nje se osećao celovito, a opet pored nje se osećao savladan. Njegova duša je bila njena. Isprepletali su se i to je bila najmoćnija stvar koja ih je branila od svega. Dok sam čitala knjigu osećala sam tu ljubav, dodirivala me je sa svakom njegovom rečju o tome kako se oseća pored nje. Karolina se osećala posebno svaki put kad je pogledala u njegove oči, ja sam se osećala posebnom svaki put kad sam pročitala reči o emociji koja je postojala između njih.
Lepa lekcija iz knjige je da kada imaš nekoga pored sebe, nazivas ga devojkom/momkom, osobom koja je tu, ne znači vezu. Fizička blizina je nešto trenutno ali nikako ne može da se poistoveti sa vezom. Tek kada dve duše nađu put jedna do druge, kada se povežu, kada se prepoznaju, "kada dva srca razmene zakletvu u tišini, i svaka uzme deo one druge, tek tada se stvara ona istinska, večna veza."
Priča Adama i Karoline je nesvakidašnja, kao i njegov i njen život, priča koja je složena do te mere da u nekim trenucima izađe iz okvira nestvarnog pa se zapitamo imaju li sve duše na ovom svetu svoje anđele čuvare, anđele smrti...
Sa druge strane ona, anđeo. Svojim krilima ga je štitila do poslednjeg daha, poslednje kapi krvi. Čuvala njegov čivot svojim životom, bila je njegov štit i njegov otkucaj srca. Onog trena kada je osećala opasnost za njegov život bila je najjača.
"Jednom izazovi mladu ženu i ona ce znati da osvoji svet."
Osvajala je jedan po jedan trenutak za njih dvoje. Učinila je da se on oseća bezbedno i pokazala mu je da je ljubav lek za sve.
Koliko je bio njena ljubav i život, toliko je bio njena bol. Kad je njega bolelo, bolelo je i nju. Najslabija je bila kada je na svojoj koži osetila koliko je teško kada vristiš i kada ti duša cvili, kada tražiš pomoć a niko te ne čuje. I nije to samo zato što anđeli umiru kada umiru njihovi štićenici. Veza njih dvoje je toliko jaka, ljubav toliko vredna da je pored duša koje su jedno i bol jedan. Treba li većeg pokazatelja ljubavi od toga?
Kroz knjigu sam zapala u mnoga stanja, u jednom trenutku sam odložila knjigu na par dana jer me je gušila, razmišljajući da je ostavim i nikad ne pročitam. Možda će svakog od vas koji je dohvatite to osećanje obuzeti, pa ćete možda i pomisliti da je knjiga loša. Kada prevlada znatiželja i knjigu dovedete do kraja shvatićete da je vredelo. Pričajući sa nekima koji su je pročitali i rekli mi da je knjiga nekako nedovršena i da će verovatno biti i drugog dela, i ja sam došla do tog zaključka isprva. Kasnije završavajući knjigu shvatila sam da nije ni bitno koja se tajna krije iza Adamovog života, jedino bitno u knjizi je da ta ljubav koja je na prvi pogled nedodirljiva ipak našla put do pravih srca. Ta ljubav je pronašla njega, pomoću te ljubavi je on spoznao život, ono što život znači, ono što snovi znače, ono kome verovati i koliko je bitno upoznati sebe. Čak i to upoznavanje sebe je izvagano između najgore i najbolje stvari koja može jednoj osobi da se desi. Otkrivamo stvari o sebi koje nismo znali da su pokopane u nama, potvrđujemo ono što smo naslućivali ili nismo ni posumnjali. Dok se pitamo koliko poznajemo druge osobe oko nas, knjiga nas uči kako da sebe sagledamo iznutra i pokušamo da um, srce, dušu i telo dovedemo u jedno. Ono što je još bitnije pitanje koje se itekako mota mislima nakon čitanja: Koliko smo spremni i šta smo spremni da uradimo kako bi sačuvali ljubav?
Knjiga nas navodi na misao da je jedini pravi osećaj onaj kad bez reči pogledom možeš da pokažeš osobi koju voliš koliko je ustvari jaka veza između nas. Sve u svemu ovo "Nedodirljivo" ne sme ostati nedodirljivo.
