“Kad te srce boli, knjige ispunjene ljubavlju vraćaju nadu. Stranice
tih knjiga podsećale su me da ne zaboravim da će možda i meni jednog
dana biti bolje.
Možda će i meni jednog dana biti dobro.”
Dvoje ljudi koji su zbog gubitka postali čudni.
Čudovišta.
Oštećeni.
Tužni.
Oni koji ne žive, već preživljavaju dane.
Dvoje ljudi koji su se upravo takvi ugledali, prepoznali i promenili jedno drugom živote.
Ali na kraju krajeva, upravo slomljeni ljudi pišu najlepše bajke.
“On i ja zajedno, bila je to grozna ideja. Oboje smo bili van normalnog
toka stvarnosti, uneravnoteženi, razbijeni u paramparčad, skrhani, i
nije se to moglo zaobići. Bio je grom, ja sam bila munja, i bili smo na
korak od toga da stvorimo savršenu oluju.”
Tristan, čudak i
usamljenik koji je u nesreći izgubio ženu i sina odlučuje da zaključa
svoje srce i da u svoj život više nikada nikoga ne pusti, osim svog psa
Zevsa.
Ali nije računao na to da jedna žena ima ključ kojim može da ga promeni i na taj način vrati sjaj u njegove oči.
“Nijedan roditelj ne bi trebalo da izgubi dete; to je najgnusnija vrsta pakla.”
Elizabet koja se guši u svom očaju nakon što je izgubila muža, ali i dalje pluta na površini zbog svoje ćerke Eme.
Jednog dana kolima udara psa i upoznaje vlasnika koji je nadmem i bezobrazan... dok se u jednom momentu ne slomi.
Tada Elizabet u njemu vidi nešto posebno u čemu prepoznaje i svoju muku.
Dvoje ljudi koji trnovitim stazama šetaju od netrpeljivosti, preko prijateljstva pa sve do ljubavi.
“Iza zavese mržnje videla sam bol i patnju. Videla sam slomljeno biće koje je nekako odgovaralo mome.”
Fej... Retko kad spominjem sporedne likove, osim kad ostave jak utisak
na mene. Iako su mi Elizabet i Tristan bili sjajni, Fej ih je u nekoliko
momenata potpuno zasenila. Ona vrsta lika kakvu svako zaslužuje u svom
životu za prijatelja jer je pozitivna ludost najlepša magija koju neko
može da poseduje.
“A pod meditacijom misliš na...”
„Tekilu. Vrhunsko sredstvo, prži, pali, peče u stomaku, pomaže u donošenju loših odluka, tekila.”
Ovo je divna ljubavna priča, u početku sam mislila da će biti
predvidivo i dosadno, ali je onda došlo do nekoliko obrta koje apsolutno
nisam očekivala.
Ovaj žanr mi baš prija u poslednje vreme jer mi nekako budi emocije.
Ni ova knjiga me nije izneverila: smejala sam se, bila ljuta i na kraju
sam malo i zaplakala. Tako da je preporučujem svim ljudima koji vole
taj miks osećanja.
“Lakše je s tobom.“
„Šta je lakše sa mnom?“
Ruka mu je pronašla donji deo mojih leđa. Kukovi su mi se izvili ka
njemu. Naša tela polako su postala jedno. Prešao mi je prstima preko
vrata. Zažmurila sam. Nežno se obraćao mojoj duši. „Biti živ.“
Duboko sam udahnula. „Dobar si, Tris. Više nego dobar. Čak i kad se osećaš bezvredno.”
I opet, tu ću se zaustaviti da ne otkrijem mnogo. Ova knjiga, kao i
Arčerov glas, zaslužuje da uplovite u nepoznato i da u tome uživate.
“Postajao sam čudovište, a čudovišta ne teše ljude. Čudovišta uništavaju sve što im se nađe na putu.”
Preporuka za ovo leto jer ova knjiga će definitivno biti još jedna koja će se naći u favoritima godine...
Jer većina ljudi preskače slomljena srca, ne znajući da kad se ti delići spoje, vole još lepše.
I da nema predrasude i osude koja može da uništi pravu ljubav.
“Kad život prestaje da boli?“
„Kad naučimo da kažemo životu da odjebe i pronađemo i najmanji razlog da se osmehnemo.”
5 zvezdica.
“Ne odbacuj šansu za sreću zbog nesreće. Jer na kraju, nije stvar u
tarotkartama, ni u kristalima, ni u lekovitim čajevima. Nije magija u
njima. Magija je u malim stvarima, životnim trenucima. Malim dodirima,
nežnom osmehu. Magija je u tome da se živi za sadašnji trenutak. Da
čovek dozvoli sebi da diše i da bude srećan. Dragi moj dečko, ljubav je
magična.”
