"Mladost obećava sreću, ali život daje bolnu stvarnost."
Nisam čitala Sparksa godinama. Može se reći i da sam "devica" po pitanju njega, Laguna je prevela 15 njegovih knjiga, od tih 15, ja sam pročitala tri - "Istinski vernik", "Na prvi pogled" i "Beležnica". I sad "Spasavanje".
Deniz Holton (29) samohrana majka petogodišnjeg Kajla preseljava se iz Atlante u Identon, rodni gradić svoje majke. Deniz nije imala više nikoga, sem sina, koji je i glavni razlog preseljenja u mali gradić. Sin joj ima poremećaj govora i pažnje, nešto poput autizma, i primorana je da napusti posao i cela se posveti sinu. (tu sam se poljuljala što sam uzela baš ovu knjigu, slaba sam na decu, kao i svaki roditelj...)
Ono što mi se svidelo u ovoj knjizi je kako je autor realno opisao Denizino roditeljstvo i život - muškarac koji odbija da prizna dete, porođaj i prvi pogled na Kajla, strah kada je skontala da sa detetom nešto nije u redu, trčanje po lekarima i njihove pogrešne dijagnoze, sati i sati vežbanja sa detetom da bi izgovorilo jednu reč, besparica, rad u noćnoj smeni da bi preko dana mogla da se posveti Kajlu, odbacivanje od strane prijatelja,.. i stalno pitanje da li je ona u nečemu pogrešila i da li je dobra majka?
"Korak napred, korak nazad, dva koraka u stranu, večita borba.
"Život kakav vodi srednja klasa?" / Više ne.
"Prijatelji sa kojima si odrasla?" / Moraš ih ostaviti.
"Posao koji voliš?" / Tražiš previše.
Hoće li ikad moći da govori normalno, hoće li ići u običnu školu, hoće li ikad imati prijatelje, hoće li ga ljudi prihvatiti,... hoću li zauvek morati da radim s njim. To je ono zbog čega ne spavam noću.
Kajl radi vrlo naporno svakog dana. Dok se druga deca igraju napolju, on mora da sedi u stolici, gleda u slikovnice, pokušava da shvati svet. Za ono što ostala deca nauče za nekoliko minuta, njemu su potrebni sati."
Dok su se jedne večeri vraćali od lekara, zadesi ih nevreme i dožive saobraćajnu nesreću. i dok Deniz dođe sebi, shvata da je Kajl nestao iz kola. Tejlor Makejden (36) pronalazi povređenu i unezverenu Deniz, on i lokalna policija i stanovništvo kreću u potragu za dečakom. Posle par sati Tejlor pronalazi Kajla.
Dečak se iznenađujuće brzo vezuje za Tejlora, a i Tejlor za Kajla i Deniz.
Deniz je u početku nesigurna dal treba da se upusti u vezu sa Tejlorom, ali i ona je samo žena koja je duboko u duši čeznula da bude zbrinuta, zaštićena i voljena. Veza im lepo teče par meseci, a onda Tejlor počinje da se udaljava od njih.
"Majka joj je jednom rekla da ima muškaraca koji duboko u sebi čuvaju tajne i da je to nevolja za žene koje ih vole."
Tejlor od svoje devete godine živi sa osećajem krivice. Ne dopušta ljudima da mu se približe. Imao je par veza, ali kad su veze postale ozbiljne, on ih je prekidao. Živeo je sa mišlju da nije zaslužio da bude sretan i svaku priliku sabotira (došlo mi je da mu zveknem šamarčinu kako se poneo prema Kajlu i Deniz, kreten!)
"Znaš kakav si u vezama. Sećaš se Valeri? Sećaš se Lori? Ako se ti ne sećaš, ja se sećam. Izlaziš s njima, budeš šarmantan, provodiš sve vreme s njima, navedeš ih da se zaljube u tebe...i onda - bam - raskineš.
Misliš da si jedini koji ima usranu prošlost? Misliš da si jedini koji stalno pokušava da je promeni? Da ti kažem novost. Svako ima neko sranje, svako je uradio nešto što bi voleo da promeni."
Knjiga ima happy end, za svo troje. Naravno da je Tejlor posle svega morao da puzi, i treba da puzi.
Kao što već rekoh, mnogo mi se svideo odnos majke i deteta. Autor je to jako lepo i realno odradio, predstavio je sve borbe, mane i vrline jednog roditelja. I to mi se najviše svidelo u knjizi. Mislila sam da će mi knjiga biti teška, zbog Kajlovog stanja, ali baš naprotiv. Kajl je divan dečačić 💚
"Fojim te, mana." (Volim te,mama.)
Pet godina je čekala da čuje te reči, pet dugih godina je bila lišena nečeg što su ostali roditelji uzimali zdravo za gotovo, tog jednostavnog iskazivanja ljubavi.
Nisam ljubitelj pisanja u trećem licu. Dijaloga ima malo, ali je unutrašnji monolog i unutrašnja borba glavnih likova odlično odrađena.
Odnos Tejlora i Deniz mi je blah...nema neke hemije, totalno mi je hladan odnos.
No sve u svemu, knjiga mi se dopala. Ne toliko da bih se bacila uskoro na neku drugu njegovu knjigu. Možda sledeće godine.
Dobro mi je došla ova doza realnosti, obični ljudi sa problemima. Mnoge cure na stranici kažu da preplaču uz njegove knjige... umalo i ja ne zaplakah uz ovu.
I volela bih film za ovu knjigu.
Spisak Sparksovih knjiga po kojima su odrađeni filmovi:
