Rumena Bužarovska - Moj muž

Izdavač - BOOKA

Rumena Bužarovska - MOJ MUŽ

''Šta god da sam rekla, bilo je pogrešno. Zato sam ćutala.''

11 kratkih priča različitih žena iz prvog lica, njihovi odnosi sa muževima, decom, roditeljima...
Svaka priča je potresna i teška na svoj način, svaka govori o tome šta se događa kada su odnosi poremećeni i kada su želje žena zatrpane ''moranjima'' ostatka sveta, uključujući i one najbliže.

'' ''Da li si primetila da su svi veliki umetnici muškarci?'', rekao mi je.
Palo mi je to u oči i ranije, i osećala sam to kao nekakvu bolnu tačku. Razočarano sam odgovorila potvrdno.
''Šta misliš, zašto je to tako?''
Počela sam da razmišljam. Nisam mogla odmah da sročim to što bih mu sada rafalno sasula u lice: da žene nikada nisu imale uslove da budu kretivne. Da im to jednostvno nije bilo dopušteno, jer su po ceo dan ostajale kod kuće i brisale govna s dečjih guzica, kao što sam ja radila dok je on šetao po konferencijama u Kini, Africi, Evropi i dobijao inspiraciju.
''Pa...'', zamucala sam., zbog čega se sad mnogo kajem.
''To je zato što su muškarci duh, a žene su telo. Muškarci su kreativni, žene su praktične. Muškarci gledaju uvis, žene gledaju dole. Žene ne mogu da budu umetnici, to nije svojstveno njihovoj prirodi.''

U 21. veku, žene i dalje uče da gledaju dole, da trpe, da ćute, jer tako treba.
Sve te pesnike, ginekologe, policajce, lekare, ambasadore i bitange je neko slagao da su jači pol i da im žene služe samo za jedno - da im izrađaju decu.
Niko te žene ne pita da li zaista tu decu žele, da li žele brak ili slobodu zauvek... jer društvo ne prihvata različitosti. Posebno ne na Balkanu.

''Moj muž retko gubi kontrolu i ponašnje mu je konzistentno: kao što bi rekle moje drugarice, ''pružio mi je ogromnu podršku'' i ja sam ''jako srećna žena.''.''

A kada dođe dete, čudo je ako taj muškarac, koji mu je otac, takođe učestvuje u odrastanju i svim obavezama koje dolaze sa tim. Još je veće čudo ako kuva. Pa se svi time oduševljavaju kao da sve to nije najnormalnija stvar.

''Jedan dan im posvećujemo pažnju, plaćamo im piće i dajemo cveće, a drugim danima su žene robovi. Samo ovakvo ponašanje podrazumeva nejednakost, što se kosi sa prvobitnim konceptom Osmog marta.''

Feministkinje su za takve ljude srž zla i svega što ne valja, jer maminim sinovima ruše iluziju da im je žena obična služavka, dok onima koji šapuću svojim ćerkama ''Ćuti, dobro je, samo nek' traje, ćuti zbog ljudi/dece/da ne pukne bruka.'' ruši ceo sistem pogrešnog vaspitanja tih jadnih žena odraslih u zaostalim sredinima.

“Ama, evo, na primer vas dvoje. Usmrdeli ste se u tim vašim brakovima i sad svakoga pokušavate da ugurate u svoju smrdljuvu čorbu. Bavite se samo tuđim privatnim životima i solite pamet o moralu i o deci, a sigurno se trpate svima iza leđa.”

Knjigu sam slučajno primetila na FB stranici Izdavačke kuće Booka zbog odlomka koji ću citirati na kraju recenzije, toliko mi je bio bolestan, da sam istog momenta stavila knjigu na spisak za kupovinu...
Čim sam je kupila, pročitala sam za par sati i oduševila se.
Da, obuzimao me je bes tokom čitanja svake priče, ali svaka ta priča nosi poruku koliko je važno boriti se protiv ovakvih stvari jer muškarci, poput ovih opisanih u knjizi lome žene. Guše im svaku želju, svaku nadu, svaki san i time ih čine svojim robovima.

''Tajne znaju da te izjedu iznutra.''

Zato, lepe moje, ako imate onog koji ne može pelenu detetu da promeni, koji ne uzima usisivač, koji ne želi da kuva... razmislite dobro da li zaslužujete to ili daleko bolje od toga.
Jer ja mislim da svaka žena treba pored sebe da ima muškarca sa kojim deli sve kućne poslove, koji joj je oslonac, podrška i koji je voli.
Oni koji ne spadaju u tu grupu su za maminu suknju i ništa više od toga.
I nemojte da ćutite. Nikada i nikome, jer je to posao za kukavice, a kukavice nikada ništa postigle nisu jer se nisu ni borile.

''... ali on je čovek od navike, kao što sam rekla, čovek koji neće da menja stvari, čovek koji se pravi da je sve isto kao što je bilo pre.''

5 zvezdica i jedan od favorita godine.

''Pitala sam se koliko ja u stvari volim svog brata. Kada se
razbolela moja majka, još i pre nego što smo joj rekli da će je
rak ubiti, otišla sam u banku i podigla sve pare koje je imala
na računu. Kada je otišla u bolnicu, uzela sam sav nakit koji
sam našla u sefu i istopila ga. Kad je moj brat zatražio pare
na zajam zato što su i on i njegova žena ostali bez posla, rekla
sam mu da nemam, a posle dva meseca kupili smo nova
kola, koja su nam bila potrebna. A kad je moj brat bio beba,
pretvarala sam se da ga volim da bi me ostavili nasamo s
njim. I onda sam ga stavila na vrelu peć. Počeo je da se dere
kad mu je vrelina opekla leđa. Dok smo zajedno rasli, pokazivao
mi je ožiljak da me podseti koliko sam zla. ''

Prodavnica snova