Ivan Tokin - Pas

Izdavač - ARETE

Ivan Tokin - PAS

“Ima toliko ljudi koji se ponašaju bezobzirno na razne načine, a sad ja što sam pristojan gospodin ali sam pas, nisam dobrodošao. Stvarno skandal i neviđeno licemerje. U stvari standardno ljudsko ponašanje.”

Ova knjiga nije obična.
Neobična je i divna.
U ovoj knjizi vam svoj život i svoje dileme kao i srećne i tužne momente prepričava pas.

“Ja mislim da moraš da budeš malouman da bi te matorog radovalo kad pukne petarda.”

Pas je plemenito stvorenje, čistog srca, ostavljeno i napušteno još kao štene da ugine u mukama. Život mu prvo spašava mačka koja ga je hranila zajedno sa svojim mačićima. A onda jednog dana sasvim slučajno nailazi na Žileta, i tu prava avantura počinje.

“Ti nisi moj pas, ti si moj najbolji drug, i to obojica od početka znamo. Ti si car, i treba da živiš kao car, onako kako ti misliš da treba.”

Pas sada ima svoju porodicu, neozbiljnog Žileta, njegovu ozbiljnu ženu Anči, i malu Dunju koja je uvek spremna za nestašluke i koju ovaj pas posebno voli. Žive u stanu, međutim Pas redovno prošeta Beogradom, zavodi, upada u neke zeznute situacije iz kojih se uvek nekim čudom iščupa; a opet tako upoznaje i ostale pse sa teškim sudbinama i pun je razumevanja.

“… ovaj što cvili je bio veliki car od psa, sa velikim srcem koje je sada plakalo. A kad tako veliko srce plače to kao da nekako zgusne prostor, pa se teško krećeš, teško mrdneš telo, kao da sve oko tebe nije vazduh, nego njegove guste suze.”

Pas ume da voli, onako čisto i neiskvareno kako to samo životinje znaju. On uživa u slobodi, onako kako smo mi ljudi zaboravili. On ume da podeli svoju hranu, dok ljudi ni to više ne rade. On nas uči i življenju punim plućima, o tome kako je materijalno nebitno i kako jedno kvalilitetno maženje može da nam ispuni srce srećom više od bilo kakve kupljene gluposti.

“Zima je vreme za primirje, ako se radi o dostojanstvenom svetu. Pa koji je to fazon da se ne puštaju psi u zgrade? Šta smeta da se prespava na nekom otiraču? Pseći život je isto život, još jedna duša na planeti. Ako imate neko ćebe koje vam ne treba, bacite ga negde, pored nekog drveta, u neki ćošak, negde gde ne smeta, i neka pseća duša će ga naći, i to će joj spasiti život, da imate preko leta s kime da se preganjate.”

Ovo je priča sreći koja je putovanje, a ne cilj. O tome kako smo zaboravili sve što je važno, dok se životinje uprkos vremenu tih kvaliteta drže.

“Ako preletiš ceo put ili jurcaš uz pomoć bilo čega i stigneš, samo si stigao, što je tužno. Jesi putovao, ali što se mene tiče, bolje da nisi ni mrdao. Najtužnije je što kod takvih putovanja skoro uvek stižeš tamo kuda si krenuo, a to bi valjda svakom trebalo da bude dosadno, ali eto, ljudima nije.”

5 zvezdica i moj favorit života.
Jer volim pse, to su najdivnija bića.
Da mogu da biram u ovom suludom vremenu, okružila bih se samo psima i mačkama, ma i tigrovima ako treba, samo bih ljude proterala što dalje od sebe.
Ili kako reče jedan moj prijatelj: Penzionisaću se u četrdestoj, hoću iz inata, ogradiću onaj tamo plac, zasaditi drveće, napraviti sebi mali kućerak, imaću pse, mnogo njih i mačke. Ljudima će ulaz buti zabranjen jer mi ih je dosta. I biću konačno srećan.
Tako neka filizofija života.

“A ako nekog spasete sa ulice ove zime, ako ga primite u kuću, ako počne da živi sa vama, redefinisaće vam se pojmovi zahvalnosti i odanosti. Shvatićete da za ljubav nisu potrebne reči, da su dovoljni pogledi, pokreti, uzdasi ili obično njuškanje. Možda ćete nekog zavoleti zbog načina na koji njuška dinstanu piletinu, to se nikad ne zna.
Uzmite nekog smrznutog psa u kuću, bar dok ne prođe zima, da vam pomogne da se snađete u ovom bezdušnom svetu.”

Preporuka svim pravim ljubiteljima ovih divnih stvorenja, trk po ovu knjigu, zagrejaće vam srce. 💕

“I ja sam dobio život kao i vi, i ja volim da živim. Ja nemam materijalnu imovinu i ne umem da govorim vašim jezikom ali tužan je i siromašan svet u kome su to nedostaci. Koji je to legitiman argument da me ostavite? Što čamdžija ne prima pse? Što ne umem da napravim čamac? A je l’ znate koliko sam spremam da plivam da spasem nekog od vas? Je l’ znate? Spreman sam da crknem plivajući za vama. Je l’ to dovoljno dobro? Je l’ to bolje nego da umem da napravim čamac?Osim toga, je l’ vi znate nekoga, osim poneke majke, ko će da vas voli i kad to niste zaslužili? Ne znate, normalno da ne znate. E, pa ja vas volim i sad kad u proseku ne zaslužujete.”

Prodavnica snova