Wednesday, 7 November 2018

COVER REVEAL: The Reigning and the Rule (Surviving Time #2) by Calia Read


BLURB
Étienne Lacroix and I had a fire I thought would never die.
Our love was timeless.
An irreversible decision sent me back to the present day with a family I barely recognize, but I am determined to find a way back to Étienne.
I can survive time. But I can’t survive life without him.
Time bends to no one’s demands, so I must fight with everything I have to return to the past.
However, I am terrified that the past I once knew might not look the same, and the man who once called me his surviving trace will no longer be waiting for me.
Time bends to no one’s demands but sometimes love does…


Add The Reigning and the Rule to Goodreads: http://bit.ly/2z9oY7x
Haven't read Book One in The Surviving Time Series, The Surviving Trace? https://amzn.to/2zH9JDt

AUTHOR SOCIAL LINKS:

Tuesday, 6 November 2018

Tamara Kučan - Bivirgata


Izdavač - URBAN ART
Kristinin prikaz za knjigu PROFAJLER možete pročitati OVDE

“Lek te nekad otruje, otrov te nekad izleči, važno je samo koja se slučajnost prva dogodi.”

Trudiću se da ne otkrivam previše zbog ljudi koji nisu čitali Profajler. No, nešto će verovatno “pobeći” pa mi ne zamerite ukoliko se to dogodi. 

“Toliko toga je na ovom svetu moglo biti drugačije da su roditelji češće i snažnije grlili svoju decu, da život nije surovo promešao i podelio karte sudbine.”

Roman u romanu. Priče koje se prepliću. Ludila koja se sudaraju.

“Prolazi još jedan dan pun smrti, u kome preživeli mogu sve, osim da se obraduju. Osim da se pogledaju.”

Leptirići. Ljubav. Sreća. Savršenstvo. On je sjajan. Najbolji čovek na svetu. Arsenije je Marinina srodna duša. On je haker R, ona je profajler. Dve osobe sa suprotnih strana zakona. A opet sve su pobedili i žive svoju sreću.
Lepo, ispravno ogledalo posuto šljokicama u kom posmatraju svoj odraz zaljubljenog para. Samo, šta se dešava kada šljokice promaja oduva, a ogledalo postane iskrivljeno? Koliko je vremena potrebno da se iluzija razbije u sitne deliće koji više ne mogu da se sastave?
Mnogo. Previše. Potrebno je vreme da se jedan ego napumpa, da se jedno ludilo izazove, mnogo prolivenih suza, izgubljeno poverenje... potrebno je da se mnogo prevara dogodi, da iste isplivaju na površinu... i da se konačno neke stvari prihvate. 

“Ljudi su u vezama punim problema... Varaju i lažu jedni druge, na primer. Mi nemamo nijedan problem, samo eto... Nekad jedno drugo ranimo. Suzama. Rečima. Tišinama.”

Sam početak knjige je spor, prepun ljubavnih svađica koje izgledaju banalno, glupo, plitko, nebitno, dosadno... Sam početak je baš zbog toga maestralan jer je život sa antisocijalnim tipovima ličnosti upravo takav - sporo i polagano vas dokrajče, nigde ne žure, igraju se, uništavaju i peku svoje žrtve na tihoj vatri. Neprimetno.
Jer njihov ugled mora da ostane netaknut. Oni u očima okoline postaju žrtve, a prave žrtve zločinci.

“Ne znam ko je od nas dvoje bolesniji. On koji tvrdi da me voli, koji ume ljubav da mi pokaže, ali to ga ne sprečava da me iznova povređuje. Ili ja, koja čoveka koji me povređuje volim, kao da se ništa nije dogodilo, kao da ne boli.”

Tako je Marina živela, od uvaženog profajlera do suve krpe iz koje je isceđeno sve ono što je važno za tračak volje da preživimo novi dan: samopouzdanje, samopoštovanje i sreća. Ostala joj je samo ljubav koja je ubija, polagano iz dana u dan. Arsenija to ne pogađa, šta on ima s njenim bolom, on je lopov, a ne neko ko je tu da popravlja i da razume... tuge ga ne zanimaju, očaj ga ne dotiče. Nema veze što je on umetnik koji sve to stvara. 

“Ja sam njen heroj, zaštitnik, čovek bez kog ne može. Voli me čitavim bićem. Njene slabosti me čine jakim, njeni strahovi me čine hrabrim. Obožavam njene šarene oči, svoj odraz u njima. Volim čoveka koga ona voli. Volim kad je dovodim do ludila. Njeno ludilo je moje, ja sam za njega zaslužan.”

Groblje joj je beg, tu oplakuje svog oca, sebe, tu je jedino zaštićena i nevidljiva, ili bar tako misli dok ne sretne Filipa kog se svi sećamo iz Indiga. Ponekad je nečije malo zapravo mnogo. Ponekad jedna reč neznanca baci u razmišljanje.

“Neke tišine su neme, čovek uradi sve da im da značenje. Neke tišine govore glasno, najčešće ono što čovek nije spreman da izgovori ili čuje. Čovek - ključna reč. U tišinama, nemim ili bučnim, tragaš za čovekom. Za čovekom u drugom. Za čovekom u sebi.”

Iz tla, koje je već duže vreme pod zemljotresom života, pojavljuje se zmija. Bivirgata je spas, uprkos tome što je najotrovnija, ta zmija je i lek. Marina, sajber odeljenje, povratak na mračnu stranu interneta. Neko preko igrice navodi decu da povređuju druge i da povređuju sebe. Ubeđuje ih da rade ispravnu stvar, da su borci i da moraju da se dokažu.
Marina, Petar i Marko imaju novi zadatak da saznaju ko se krije iza lika zmije i da toj osobi stanu na put. Ono što otkrivaju je klupko koje polako odmotavaju. Opsesija, stvoren svet, još jedno ludilo koje zakon može da reguliše bar na neko vreme.

“Godine su samo nivoi koje čovek prelazi u igri zvanoj život.”

Ovo nije knjiga o običnoj ljubavi sa običnim skotom. Ovo je knjiga koja govori o vezi sa antisocijalnim tipom ličnosti, tačnije čoveku koji ima narcisoidni poremećaj. Naučiće svakoga po nešto...
- One koji su imali ludu sreću da sa takvima ne druguju - da budu oprezni
- One koji su se izvukli iz toga - da nauče još nešto, kako o takvim monstrumima, tako i o sebi
- A one koji još grcaju u tom živom blatu - da beže jer popravke nema.
Marina i Arsenije su šabloni žrtve i zlostavljača.

“U žabu krastaču. U to si me pretvorio. U žabu kojoj je svaka žena bolja za njenog princa. U žabu, koju dok ljubiš, ona postaje sve veća i veća žaba, i ne, nikada više neće biti princeza. Zar si ti zaista mislio da princeze ubijaju zveri i veštice? Ubijaju ih prinčevi, spremni da princezu stave na kocku, spremi da princezu izgube.”

Kajanje.
Opravdanja.
Razumevanje.
Sumnje.
Popuštanja.
Opraštanje.
Bol.
Suze.
I na kraju (s)lom. 

“Puštam se... Njegovim rečima. Svim bajkama s početka. Planovima koji su pali u zaborav. Obećanjima koja kao da su postojala samo u mojoj glavi. Svim lažima u koje želim da verujem. Svim istinama kojima ne uspevam da poverujem. Ljubi me. Želi me. Radujem ga. Nisam kriva. Nije besan. Sve zaboravljam. I danas i juče i prekjuče. I sebe. I njega. I nas.”

Od srećnog ljubavnog para do Džokera i Harli. Ali njih svi volimo, je l’ tako? Čak i ja koja ne mogu više od 3 superheroja da nabrojim, za ove negativce znam. I njihova ljubav jeste luda, ali joj svi tapšemo jer je to samo strip, samo film. Samo što nije. Takvih veza je mnogo, a kada postanu realnost, više nisu simpatične.

“I ne, ne treba brkati termine. Jedno je narcis, drugo je narcisoidni poremećaj. Svi smo pomalo narcisi, ali nismo svi poremećeni. Isto tako, nisu svi narcisi psihopate, ali sve psihopate imaju NPL.”

Ja sam neko ko je prošao kroz taj pakao, doduše lakši oblik, nije bila veza, niti sam živela sa tim nekim. Ali posledice su ostale. Kada vas neko nervira, isključujete ga, ali ovakve ljude je nemoguće isključiti, uprkos svakom presecanju komunikacije, telefon bi mi bio usijan od poruka. Posle nekoliko meseci sam ostavljena na miru. Mislili biste, odahnula sam kad je nestao. Ne, bila sam istrošena, prazna, ljuta, besna. Kao Marina. Grizla me je savest jer nisam mogla da sprečim nastavak tog terora na nekoj drugoj ženi kojoj je jedini greh što ume da oseća. Sada sam sebi i to oprostila jer sve i da sam vrištala, ne bi me čule, niti bi mi verovale.
Ova knjiga me je navela da posle dugo vremena otvorim neke stare poruke koje čuvam kao podsetnik i upozorenje. Opet sam ih prelistala da se još jednom uverim da nisam ja ta... koja je luda.
Jedno je kad vam drugi govore “Nisi TI luda, to je bio cilj, osvesti se.” Drugo je kada to sami prihvatite i ponovo mirno zaspite.

“Želela sam da mu išamaram ego, želela sam da mu smrvim dušu, da ga pljunem posred lica. A onda sam shvatila - šta god uradila, svaka moja reakcija je njegova hrana. Na svakoj mojoj emociji - bila lepa ili ružna, on parazitira. Ako ga volim - on se divi sebi, Don Žuanu. Ako ga prezirem - on je sebi fatalan, jer uspeva da me dovede do ludila.”

Posle mnogo čitanja o ovoj temi, naučila sam da ih prepoznam. Što je dobro, za mene, ali je loše kada prepoznate tu bolest u svom okruženju pa pokušate da upozorite žrtvu. Ma koliko želeli da učinite nešto dobro, vama će se obiti o glavu. Ne zaboravite to nikada - oni su savršeni, svi ostali su protiv njih. Tako to oni vide, tako to njihove žrtve vide. Vi ćete ispasti ljubomorni i zli, a oni netaknuti.

“Šta pravi prijatelji rade? Kažu prijatelju gde je vatra, da u vatru ne bi upao? Ili te pak puste da goriš, pa u tvoje rane duvaju ne bi li manje pekle? Kakav prijatelj želiš da ti budem?"

Rade polako, neprimetno, sve vam uzimaju, udaljiće vas od života, od prijatelja... od svega, samo da se njima nađete tu kad im se prohte, dok oni za vas neće biti tu nikada.
Vikaće, besneće, kinjiće vas, bacaće stvari i lupati ih. I za sve to će uvek imati opravdanje i krivca.
Kada vas istroše, idu dalje, traže novo gorivo.
Kao u Bivirgati njima su svi ludi, samo su oni normalni. Bivše su im lude, sadašnje i buduće. Oni ih takvima prave. Zato kada vas muškarac laže, vara i kada verujete više njemu nego svojim očima... kada vam govori da mu je bivša sve uništila i da je neuračunljiva, zapitajte se da li vam govori istinu i zašto je ta žena postala takva.
Ovakve ljude posmatrajte kao tornado, koji se pojavi, sve usisa, poruši i nestane. Dok iza sebe ostavlja lom.

“Rekla sam da neću navoditi naznake kako prepoznati narcisa, ali kao neko koga feminizam fascinira, jedna stvar me izluđuje: Drage žene, kad vam kažu da im je bivša luda zapitajte se da li se takva rodila ili je takva postala. Pre svega, zapitajte se da li je ta titula vaša sudbina.”

I za sam kraj da se vratim na ostale likove u romanu koje sam obožavala. Prvo Viona, koja mi je bila svetlost ovog romana.
Potom Ognjen i Filip koji dokazuju da je Tamara majstor da likove koje nisam baš volela pretvori u one jedine vredne, dok one koje sam obožavala pretvori u ludake. I u tome i jeste magija njenih knjiga. 

“To je najteža lekcija koju mi muškarci treba da naučimo u odnosu sa ženama koje volimo. Nije poenta u cveću, u iznenađenjima... Mi smo svi edipovci. Verujemo da zato što nas majka voli, voleće nas i žena. Verujemo da je ljubav bezuslovna, da će opstati, da će nas neko doživotno voleti, uprkos svim našim manama, greškama...”

Čitajte polako, bar nedelju dana. Ne žurite, nije ovo ljubavna tra-la-la pričica preko koje se preleti. Posvetite svakoj rečenici dovoljno pažnje, važno je i bitno je.

“U pravu je... Ja sam njegova izgubljena bitka. On.... On je moja pobeda.”

Je l’ ima potrebe da napišem koliko zvezdica?
10 od 5. Bar toliko, ova knjiga koja psihički i fizički može da ubije, zaslužuje.

“- Umri ego, eksplodiraj kao vatromet. Umri, iluzijo, da ću noćas pronaći ono za čim tragam. Čoveka u čudovištu.
- Onda odjebi od mene.
- Čak i kad odjebem, to je trenutno. Ja ću te kad-tad sačekati. Vidimo se, skote, u paklu! Ako ti ja lično ne otvorim kapiju i ne poželim dobrodošlicu, reci da imaš rezervaciju na moje ime. Ulaziš sigurno! Krivica, savest, izvinjenje, pokajanje... Nabubaj ove reči.”

“Možda sve te želje koje ti se nisu ostvarile nikad nisu ni bile tvoje. Možda to nisi bila ti, već neko drugi ko se u tebi stvorio, da bi samog sebe pronašao.”


Tuesday, 30 October 2018

COVER REVEAL: Kill Switch (Devil’s Night #3) by Penelope Douglas


Title: Kill Switch (Devil’s Night 3)
Author: Penelope Douglas
Genre: Erotic Suspense
Release Date: February 11, 2019


SYNOPSIS:
WINTER
Sending him to prison was the worst thing I could’ve done. It didn’t matter that he did the crime or that I wished he was dead. Perhaps I thought I’d have time to disappear before he got out or he’d cool off in jail and be anything but the horror he was.
But I was wrong. Three years came and went too fast, and now he’s anything but calm. Prison only gave him time to plan.
And while I anticipated his vengeance, I didn’t expect this.
He doesn’t want to make me hurt. He wants to make everything hurt.

DAMON
First thing’s first. Get rid of her daddy. He told them I forced her. He told them his little girl was a victim, but I was a kid, too, and she wanted it just as much as I did.
Step two… Give her, her sister, and her mother nowhere to run and no fuel to escape. The Ashby women are alone now and desperate for a knight in shining armor.
But that’s not what’s coming.
No, it’s time I listened to my father and took control of my future. It’s time I showed them all—my family, her family, my friends—that I will never change and that I have no other ambition than to be the nightmare of their lives.
Starting with her.
She’ll be so scared, she won’t even be safe in her own head by the time I’m done with her. And the best part is I won’t have to break into her home to do it.
As the new man of the house I have all the keys.




Buy Links for Corrupt:
Amazon US---> http://amzn.to/1WLHjzd
Amazon UK---> http://amzn.to/1XjZSL5
Amazon AU---> http://bit.ly/1MgOV5v

Buy Links for Hideaway:
Amazon US---> http://amzn.to/2yRPIZB
Amazon UK---> http://amzn.to/2yDkCUo
Amazon AU---> http://amzn.to/2wt7bGa

AUTHOR BIO:
Penelope Douglas is a New York Times, USA Today, and Wall Street Journal bestselling author. Her books have been translated into thirteen languages and include The Fall Away Series, The Devil's Night Series, and the stand-alones, Misconduct, Punk 57, and Birthday Girl. Please look for Kill Switch (Devil's Night #3), coming soon.
She lives in Las Vegas with her husband and their daughter.
Be alerted of her next release: http://amzn.to/1hNTuZV

AUTHOR SOCIAL LINKS:

GIVEAWAY INFO
Penelope will have a giveaway on her Facebook page as the pinned post by 3 am PST on the 30th. ---> https://tinyurl.com/y8sueopq

Monday, 29 October 2018

Most Popular Books Published In November 2018


Pucked Love (Pucked #6) by Helena Hunting - November 13th 2018


Picture Perfect Cowboy (The Original Sinners #10) by Tiffany Reisz - November 5th 2018
Erik (Arizona Vengeance #2) by Sawyer Bennett - November 5th 2018
Hate Notes by Vi Keeland, Penelope Ward - November 6th 2018
Ache for You (Slow Burn #3) by J.T. Geissinger - November 6th 2018
Tragic (Lark Cove #3) by Devney Perry - November 13th 2018
Fireworks (True North #6) by Sarina Bowen - November 13th 2018


Possession (Perversion Trilogy #2) by T.M. Frazier - November 13th 2018
Good Time by Jana Aston - November 6th 2018
Cards of Love: Wheel of Fortune (Cards of Love) by Ella Fox - November 3rd 2018
Love with Me (With Me in Seattle #11) by Kristen Proby - November 27th 2018
4th & Girl (Mavericks Tackle Love #4) by Max Monroe - November 20th 2018
Good Gone Bad (The Fallen Men #3) by Giana Darling - November 23rd 2018 


The Bad Boy Issue by Jessica Hawkins - November 28th 2018
Cherish (Cherish #3) by Olivia Ryann - November 27th 2018
Preach.(Church #2) by Stylo Fantome - November 9th 2018
Dirty Sexy Games (Dirty Games Duet #2) by Laurelin Paige - November 12th 2018
Exquisite Taste by J.D. Hollyfield - November 19th 2018
Cards Of Love - Three of Swords (Cards of Love) by Willow Winters - November 17th 2018


Archenemies (Renegades #2) by Marissa Meyer - November 6th 2018
The Storyteller (Sea of Ink and Gold #3) by Traci Chee - November 13th 2018
Girls of Paper and Fire by Natasha Ngan - November 6th 2018

Tuesday, 23 October 2018

Elisabet Benavent - Valerija u crno-belom


Izdavač - LAGUNA

Prikaz prvog dela serijala možete pročitati OVDE
Prikaz drugog dela serijala možete pročitati OVDE

“Nikada ne verujte onom ko previše laska. Nikom normalnom ne može da se dopadne sve što radimo jer smo živa bića pa i mi zaseravamo.”
 
Treći deo Sage o Valeriji donosi nastavak o životima, već dobro poznatih devojaka: Viktorija, Nerea, Lola i Karmen.

“E, pa, obećajmo same sebi da nikad nećemo da se mirimons nečim što nam se ne dopada samo zbog puke činjenice da je ugodno. Zaslužujemo bolje, i naročito, zaslužujemo da u to verujemo.”

Viktoru i Valeriju ne ide najbolje od kad je u njegovom stanu pronašla brushalter koji nije njen. Posle mnogo drame, odlučuju da stave tačku na svoju priču, međutim ni to im ne ide ruke. Srce im govori da je to pogrešno, ali inat ih obuzima pa osećanja padaju u vodu.
Tako Viktor nastavlja tamo gde je stao pre Valerije - u krevetu sa nekim novim i starim kombinacijama, a Valerija upoznaje Bruna.

“Uprljaš sve što takneš. Čak i ‘volim te’.”

Nerea odlučuje da se promeni jer joj je dosta da ona uvek bude “najhladnija” u društvu. I usput pomaže Karmen oko venčanja i izbora haljine, no ni joj ne ide kako je zamišljala.

“Svakoj od nas naiđe dan kad smo izrazito lepe pa ne treba da glumimo skromnost.”

Karmen organizuje svoje venčanje, manjak samopuzdanja joj ne ide u prilog. A ni okolina koja joj nameće očekivanja i pravila koja nisu u skladu sa Karmeninim željama.

“Saveti i mišljenja su kao guzice, svako ih ima, ali nije svačije lepo.”

A Lola je konačno upoznala Raija koji joj savršeno odgovara i misli da se zaljubila, jedini problem je što je Rai mlađi od nje nekoliko godina i to je muči.

“Teško mi je da dodirujem ljude. Ne volim nikome da narušavam životni prostor jer pristrasno čuvam svoj.”

Moram priznati da mi je treći deo bio za nijansu slabiji od prva dva, najviše zbog Valerijinig i Vikotorovog “hoću-neću” prenemaganja. A veći deo knjige se oko toga vrti.
Lola je ostala jednako simpatična, i koliko sam videla, peti deo serijala je njen dnevnik, što me izuzetno raduje jer je Lola verovatno svima koji su čitali najdraža. Sad mi ostaje da se nadam da će i to biti prevedeno.

“Srušio se jedini uzor ljubavi koji sam smatrala jasnim.”

I ova knjiga me je nasmejala, tako da još uvek sama priča izgubila magiju, ali kao što sam rekla, previše ljubavnih dilema za moj ukus. Nadam se da će četvrti deo biti bolji.

”Zato što sam neosetljiva. Rođena sam bez srca. Živim na tome što gutam tuđa osećanja. Ja sam emocionalni vampir.”

4 zvezdice.

“Voleti se i to ostvariti, bez drame, bez laži, bez negiranja... To je hrabro.”




Sunday, 21 October 2018

Tamara Kučan - Bivirgata


Izdavač - URBAN ART

Pročitana knjiga. Preispitivanja, mozganja, milion rojeva u glavi i svaki zuji svoju priču i svaki od njih vuče na svoju stranu. Kako sklopiti sve misli u jedan tok i napisati osvrt romanu kao što je Bivirgata. Kako sklopiti misli i napisati osvrt romanima u romanu Bivirgata a ne napisati roman o tome.
Romani u romanu. Svojevremeno je Tamara rekla da ovo nije jedna priča, jedan roman. Rekla je da je između ove dve korice, krvavo plave, ispričala dve priče. Po meni ovde je mnogo više od dve priče. 

Kada sam krenula da čitam Bivirgatu, prvih 20tak stranica su me razorile i poželela sam da autoru kažem šta osećam. Na moje misli i osećaj koji sam doživela u tih par početnih stvari ona je napisala "Biće dobro ako ne poželiš da me ubiješ tom knjižurinom". Nastavak čitanja i pogubljenje u redovima. Poželela sam da je ubijem romanom. Htela sam da joj napišem "Promašila si devojko ovaj put", "Loše je", "Pogubila si kompas i udavila si nas kukanjem i lošom ljubavnom vezom", "Nisam očekivala ovako lošu knjigu "... Bla bla bla, sve do samog kraja, sve do samog početka. Kako da krenem i od koje priče iz Bivirgate da krenem. Kažu "Kraj je na samom početku". Uvek je tako. Samo što ovde ima mnogo početaka.

Moram da se vratim jedan korak unazad i na prethodni roman Profajler, na svoje reči o Marini u tom romanu. Nakon mog čitanja romana. Tada sam napisala da je Marina primer i pokazno da je svaka žena samuraj u svojoj boli, izdiže se i pokušava da pobedi zver koja je slama. Kraj Profajlera je bio početak nje kao žene. Izdigla se iz svoje boli kao fenix. Nisam do sada ni bila svesna da sam ovim rečima i dala naznaku sta je sa novom Marininom ulogom na ovom svetu, u ovom romanu. Fenix, izgori i ponovo se rodi. Izdigne se iz svog pepela.  Baš kao i Marina. Uzdigla se u Profajleru. Ali... Fenix mora ponovo da izgori da bi se iznova rodio, pronašao sebe. U Bivirgati, Marina je ponovo izgorela. U Bivirgati, Marina se ponovo izdigla iz svog pepela. 

Čovek je čudan kada krene sa čitanjem neke knjige koja ima prethodnicu. Sa predznanjem ulazimo u čitanje nove knjige i nismo spremni na obrte, ne na obrte ljudske prirode. Volela sam Arsenija, žalila sam njegovu dušu punu boli, plakala nad njegovom nemoći da bude čovek, da ima svoj put i da bude živ među živima. Da, volela sam ga.

"Glup je čovek koji veruje u slučajnosti."

Iz Profajlera smo izašli opijeni ljubavlju koja je zahvatila Marinu i Arsenija. Slučajnost koja ih je spojila, dela koja su se pakovala, osećaji koji su ličili jedni na druge, boli koje su bile identične... u tom trenutku identične i naravno poklapanje boja onog blesavog kaleidoskopa sa kojim smo bili tako zaslepljeni.

U Profajleru je Marina milion puta živela svoj najveći strah, sebe samu. Kroz Bivirgatu je stigao isti taj strah, plašila se te iste sebe, sve ono što je ona postala da bi drugome udovoljila. Nekad je bila nešto što je nastalo iz boli kako bi drugima bila nasmejana i kako ne bi bila slomljena lutka drugima. Sada je ona sve ono što nije ali što mora da bude kako bi nekom ugodila. Kroz Profajler ona je bila ta koja je odabrala zanimanje kako bi sebi pomogla, kako bi naučila šta je igra i pod kojim uslovima se igra. Ne pomišljajući da će, kao neko ko je profesionalac u svom poslu, posrnuti i prigrliti najvećeg igrača u životu i da će pasti pod zamkice najvećeg ludila koji može da joj se desi. 

Dok je u Profajleru učila kako da bes i tuga ne eksplodiraju u njoj, u Bivirgati se predala boli, predala tuđem besu i bila poslušno kučence zarad tuđe duševne hrane. U Profajleru sam se često pitala "Koliko je teško biti profajler osobi koju znaš, osobi koja je neko tvoj, neko ko ti je blizu". U Bivirgati sam shvatila da nekom svom to ne možeš biti ni u kom slučaju. Nalaziš opravdanja, objašnjenja za svaki postupak, za sve što te guši i boli i razbešnjuje, govoreći sebi da si sam kriv za sve sto osećaš.
U Profajleru "osobi koja je njoj bila stranac, ona nije bila stranac"; U Bivirgati nekom strancu ti možda nisi stranac ali će tebi ona to uvek biti.

"Mislili smo da smo osvojili svet. Iz pećine bola istremeno smo izašli i ugledali se. Prizor je bio neverovatan. Mi smo bili neverovatni. Bez maski, bez laži, ogoljeni, našli smo nas, kakvi istnski jesmo, spremni da nekome, ma koliko čudni i okrnjeni bili pripadamo. Naše boli su nas prepolovile, a tako polovični, jedno uz drugo, postali smo celina.

Osoba R, Arsenije. "Ima neke čudne oči, kao da mu je duša prazna" govorio je Djordje. Verovati starijima? Iskusnijima i pametnijima? To je nešto što zaljubljena duša ne radi. Marina nije, ja nisam. 
Roman u romanu.Marina i Arsenije. Tamara je složila priču tako da sam hvatala sebe u tom čitanju da mrzim malo Marinu, pa malo Arsenija. Pa opet Marinu. Pa opet njega. Počela sam da se pitam ko je ovde lud, Marina, Arsenije ili ja. Kako je moguće da me dok čitam jebenu knjigu, dva junaka ove priče dele na pola. Moja uverenja, sve ono što znam i što ne znam, sve ono što kao čovek poznajem a kao žena osećam.

"Plače i gori od besa. Bes je čini lepom. Moja sposobnost da je izludim čini je najlepšom."

"Kad me voli, obožava me. Kad me mrzi, prezire me."

Tada mi je pozvonilo u glavi. Kada sam videla ove reči nisam mogla da verujem čemu svedočim. Gutala sam redove pokušavajući da shvatim svašta nešto u tom trenutku. Da li su se voleli? Ili su se samo dobro sećali? Čega su se sećali, da li je ikada postojalo to nešto ili je sve laž? Kao i uvek oko nje, kao i uvek u njenom životu.
Paralelno sa Marininom životnom pričom dešava se Bivirgata. Dok sam čitala roman smejala sam se samoj ideji knjige, onako podrugljivo. Igrica - Bivirgata. Igrači. Igrica - Marinin život. Igrači. Čitajući shvatala sam da je Bivirgata život kao što je stanje u Marininom životu igrica. Isprepletano i sjebano do srži. Neko se igrao, nekog je bolelo, neko je poklekao, neko se gušio, neko je bio ispunjen.

"U moj dvor ulaziš onda kad zaslužiš. Iz dvora odlaziš - onda kad ja odlučim. Zapamti. Ovo nije igra. Ovo je život kakav si oduvek želeo a ja sam prijatelj kakvog nikad nisi imao. Jedan heroj je rekao: Ova igra je opasna. Liči na život, nema pravila. Pobedićeš samo ako se ne igraš. Zato, igraču... Meni nisi potreban. Ratniče, borcu, prijatelju... Dobro došao."

Reči koje su odzvanjale u tom trenutku hodnicima Bivirgate, reči koje su ispunjavale um svakog ko je zavirio u nju. U tom trenutku, istaknuti profajler je mislio o igrici, mislio o rečima kao deo sistema koji usisava živote mladih ljudi. Istaknuti profajler ne razmišlja da njena igra, njena "Bivirgata" nju ranjava. Kada na privatnom planu klone i bude poražavajuće svesna svojih loših dana, loših trenutaka, na poslovnom planu razotkriva leglo zmija na čelu sa onom najotrovnijom i uspeva da odradi veliku stvar u sajber svetu, u životima drugih. Uspeva da odbrani i napravi lek za otrov najveće otrovnice na svetu. 

Bivirgata je jako složena i ozbiljna priča o deep webu, o stvarima koje kruže a da nismo svesni, o igricama koje su na dohvat ruke mladima, o nečemu što uzima maha i kida one niti koje nas povezuju sa normalnim i zdravim življenjem. Kao i uvek, Tamara, studiozno odradi svoj deo posla, otkrije uzrok, razlog, posledicu, i iznese sve na poslužavnik nama koji to progutamo i postanemo svesni nečega o čemu se ne priča i ne piše a sastavni je deo života nekih ljudi. 

Razmišljajući o samoj knjizi i priči koju priča, o pričama, shvatila sam da se ovde otkrivaju mnoge bolesti, mnoge propasti i mnogo umršenih stvari pokušavaju da pronađu početak i kraj. Dve Bivirgate su se sudarile, dok je sopstvena slamala i bila poraz, Ivonina je bila pobeda. Otkrivajući lek za prvu, druge je postala svesna. Otrov druge širila se njenim mozgom i postajala je ona sama polupana.

"Kao i uvek posle ovakvih scena, ja sam mrtva. Ništa ne osećam. Svaka svađa počne mojom željom da razgovaramo, da se sredimo. Kao mađioničar, miran razgovor pretvorio je u menjanje teza, u njegovu odbranu iako ga ne napadam ničim... Osim istinom. Brani se, beži, čuči, upliće me u začarano klupko koje rasplićem dok se ne slomim, dok ne izgubim dah. Moj organizam želi da dođe u stanje mira, želi da prestane da se trese. Želi tisinu. Prokleti začarani krug očaja. Sve počinje tišinom - njegovom. Sve se završava tišinom - mojom... Bila sam ljuta, tužna, sažvakana i uplašena. Plašim se čoveka koga volim. Volim čoveka koga se plašim..."

Polako je postajala svesna da sve što kaže i oko čega se pobuni ispadne kriva, postane napadač iako nju to pogađa i urušava. On postaje žrtva iako nije, iako je taj koji laže, vara, krade nju od nje same. Najgora krađa za koju nema spasa sve dok ne presečeš a to je teško. Polako je počinjala da se pita kako ostaviti tu ljubav, kako baciti u đubre uloženi trud i kako nešto za šta misli da je njeno sve , pošalje u zaborav.

"Kad si dete ,veruješ da će sve što te plaši nestati kada zatvoriš oči. Kad odrasteš, shvatiš - jedini način da oteraš strah jeste da ga ugledaš. Podižem glavu... Tanka je granica između ljubavi i obožavanja. Jos tanja je granica između obožavanja i ludila. Ono što razdvaja ludilo od obožavanja je stvarnost."

Ona je stvarnosti postala svesna. Postala je njega svesna, našla je dijagnozu za sebe, za odnos njega i nje, za njega. U ovoj vezi gde je ona sve radila duplo, volela, kajala, plakala duplo, u ovoj vezi je ona propadala i postajala piun u njegovim rukama a on se hranio, povećavao mu se ego, postajao je veći narcis nego što je on zapravo bio. Saznanje šta je on, ko je on, doveo ju je do dna. Još jednog. Nju već slomljenu, već krpljenu, već izgorelu. On je bio gori nego onaj prvi koji ju je sjebao. Onaj koji je silovao joj je bar dušu sačuvao, ovaj je namerno povređivao, želeo da pati i uz to slučajno, sa osmehom na licu ubijao. Priča koja se proteže mimo priče o Bivirgati je još jedna životna koja je baš tu morala da bude, baš je Tamara morala da je ispriča, baš je Tamara morala da nas po ko zna koji put ošamari i ukaže na sve one koji nam crpu energiju. Prepoznajete li ih ?!

"Svi ti ljudi, sjebani kao ja, koliko i ja, svi su svesni jedne činjenice : NARCIS NE VOLI TEBE, NARCIS VOLI SVOJU SLIKU U TVOJIM OČIMA. Narcis je prazan. Narcisu treba potvrda sopstvene vrednosti - tu potvrdu nalazi u drugima... Narcis uživa u tome što se lomiš, što mu čupaš reči, uživa da gleda kako se boriš za njegovu pažnju. Oseća se moćno, superiorno, on živi za taj osećaj... Tek kad sebe izgubiš, mozeš sebe da nađeš. Ljudi saznaju da si sa narcisom imao posla uglavnom onda kad ih narcis uništi, emotivno osakati... Taj tužni nezreli dečak, on je emotivni terorista, ubica tvoje ličnosti, energetski vampir, sadista, emotivni trovač!..."


Marini je stvarnost poljuljala život, tlo pod nogama, sve ono za šta se borila, živela, nestalo je. U Profajleru je pala, izgorela, u Bivirgati je opet sve to isto prošla. Tamara je bila okrutna prema njoj, a opet nalazimo samo taj put Marininog kraha kako bi nam ispričala priču, naučila nas još jednoj lekciji, približila još jednoj bolesti. Narcisoidni poremećaj je uzeo maha, uzima maha, psiholozi se retko susreću sa tim, smeju se tome kao pojavi, smeju se ljudima koji ukazuju na to kao da su sami ljudi stručniji od samih psihologa i psihijatra. Paralelna igra dve priče, isprepletene kao zmije oko pruta, kao klupko koje nema ni početak ni kraj. Paralelna igra dve priče koja razbija ogledalo narcisa, razbija u sitne komadiće staklo i pravi od osobe koja je pored narcisa - ništa. Veliko ništa. Posle narcisa sve je ništa. Još jedna lekcija, još jedna priča, još jedan roman o osećanjima, o tome kako je to voleti sebe, poštovati sebe. Lepo sam rekla na početku da su ovo romani u romanu. 

Činjenica da si stigao do dna, strah da uvek ima dubljeg dna i lekcija da tek kad dodirneš dno mozeš krenuti napred.
Shvatanje da lekovi tugu ne leče. Jednostavno moraš da je odtuguješ.
Lekcija u kojoj naučiš da su laži nekada jedini sedativ koji može da otera bol.
Lekcija da "neprijatelji nekad postanu prijatelji. U prijateljima se nekad skrivaju neprijatelji."
Odani varaju. Varalice nauče kako da budu odane.
Mnogo za naučiti? Pa, valjda, hvala Tamara.

I došla sam do dela koji smo svi čekali kada je krenula priča o Bivirgati koja se pisala. Vraćanje lika iz Indiga. Još jedan roman u romanu Bivirgata. Filip!!! Čovek čiju bol nismo odbolovali na kraju Indiga. Čovek koji je voleo, čovek koji je prevaren ali zanemaren pored Sarinog ludila.
Bravo Tamara!!! Vratila si ga baš tamo gde treba i kad treba. Ispričala si njegovu priču i nadam se da će dobiti još jednu širu, lepšu i opčinjavajuću. Vreme je da napišeš ljubavni roman sa pravom a ne lažnom emocijom. Zaslužila je to i Marina i Filip a i mi. Tu emociju koju sam osetila u trenu njihovih pogleda i njihovih dodira, volela bih da sačuvaš. Tu emociju kao pisac treba da zaštitiš i da odoliš da je pretvoriš u bolest i propast.

"Ljubi me kao da svet nestaje, kao da nam je vreme odabrano. Obostranu želju stavlja na pauzu. Gleda me začarano, opčinjeno. Gleda me kao da sam čudo...
Ja sam sjeban čovek, Marina.
i ja sam sjebana žena,Filipe."
.
.
Želi me rukama,grli me očima, dodiruje me rečima. Mazi me i ubija. Nestala su sećanja, nestale su reči drugog čoveka koje su odzvanjale glavom, nestao je strah, umirio se bol. Čitavim mojim telom, u talasima, širi se bol koja trese Filipa. Njegova tuga je hrabra, slobodna. Njegova tuga se ne krije. Ona se sebe ne srami, ona izlazi napolje. Njegova tuga je hrabra, nije kao moja. Sama ce mi reći sve...."
.
.
"Opusti se. Znam da smo se tek sreli, ali pazi šta ti kažem - mi ćemo se voleti. Osećam to."

Ova priča, Filipova i Marinina, je lekovita. Dođe kao melem na ranu i nakon narcisa, zmijskog otrova, mržnje prema sebi, ona je nešto što oplemenjuje i zarad čega se vredi boriti. Potrebno je da se svi leče, da se Marina izleči. Potrebno je da prvenstveno vidi sebe a posle druge, potrebno je da počne sebe da voli, da ozdravi sebe. Kao i svi mi koji učimo na ovakvim greškama. Kao i svi mi koji se prepoznajemo, kao i svi mi koji pokleknemo i koje boli, koji se razbijemo kao ogledalo u milion komadića ili koji raspršimo boje kao kaledioskop kad se zaljulja.

Bitno je voleti, bitno je biti svoj. Bitno je i saznanje: "Da bismo nekog voleli potrebno je da izlečimo sebe od svega što smo mrzeli." Marina je to uradila, sela je preko puta sebe i završila sa tim. Još jedna lekcija. Izdignuti se iz sopstvene kože, iz sopstvenog JA i nadjačati taj glas koji ti ubija samopouzdanje. Koji ti kaže kako nisi vredna, kako nisi jaka i kako ne zaslužuješ lepo.

"Znaš li u čemu se razlikujemo nas dve? Ti si žena koja voli. Ja sam žena koja se voli. O kad bi samo znala kako se volim."

Postaviti granicu iznad mraka ljudske duše i ne prelaziti je, svakako je podvig. Sopstvena granica je izazov za sve i čačka kao sam đavo. Kad se opržimo i kad nas zaboli postanemo ranjeni. Tada smo slepi za sve oko nas, tada ne vidimo jasno i budemo nesvesni svojih postupaka. Onog trena kad sve ranjene duše isplaču svesne suze, suze pročišćenja, tada kreće borba. Mnogo je demona na svetu... Bivirgata je samo jedan od njih, samouništenje je drugi. Borba koja kinji demona koji sprečava tvoje JA da izađe na površinu i da donese odluku, da izabere život. Vredi boriti se, vredi boriti se za odluku. 

"Odluka posle koje shvatiš - neke noći su jutra. Neka jutra vrede 700 noći. Kraj je uvek na
početku. A početak, on je uvek na kraju." 

Možda sam se, dragi moji raspisala, ali verujte ludilo je unutar tih krvavo plavih korica, ja sam samo pokušala da iznesem mišljenje i emociju nakon čitanja ove jako teške i ozbiljne knjige.