Friday, 15 December 2017

Kleli Avi - Tu sam


Izdavač - LAGUNA

''Nisam čak ni tugu osetila. Još uvek je ne osećam. Ja sam prazna čaura larve. Ne, ja obitavam u praznoj čauri.
Bolje rečeno, ja sam larva koja obitava u čauri. Volela bih da izađem odatle, da se vidi da sam ja vlasnica tog obitavališta.''

Elza ima 30 godina, i u komi je već pet nedelja zbog loše vezanog čvora i pada prilikom alpinističkog penjanja.
Ona ne reaguje, ne može samostalno da diše, mirna je i tiha... kao biljka.
Roditelji joj dolaze sve ređe u posetu jer su počeli da gube nadu, prijatelji je posećuju i jedan stranac - Tibo koji sasvim slučajno završava u njenoj sobi, potpuno nesvesan da će baš on biti taj koji će uspeti da dopre do nje.
Svi zajedno pričaju Elzi svakodnevne situacije i male detalje iz života potpuno nesvesni da ih ona čuje, da je svesna svaga - ali nemoćna da odreaguje.

''Ne volim da spavam zato što se tada osećam ne samo kao stanar u sopstvenom telu već i kao nemi posmatrač. Gledam sve te slike kako prolaze pored mene, a nemoćna sam da ih brzo odagnam dok se budim u znoju ili se branim od njih. Mogu samo da ih gledam kako se smenjuju i da sačekam da prođu.''

Tibo jednog dana dolazi u bolnicu u posetu bratu, koji je pijan usmrtio dve devojčice. Ljut i besan na njega, ulazi u drugu sobu na istom spratu, privukao ga je miris jasmina i upravo tu ugleda nepomičnu Elzu i odlučuje da dremne. A onda to radi opet naredne nedelje, dok posete Elzi ne postanu redovne.
Kada upozna njene prijatelje i roditelje, shvata da ga privlači ova mlada žena, iako je i ne poznaje i daje sebi jedan zadatak: da joj pomogne da se probudi.

''Mrzim oluje, ali izgleda da mi ova duga ponovo uliva nadu. Dobro je da i oluje nečemu služe.''

Načelnik bolnice uverava ostale lekare i Elzine roditelje da je vreme da je skinu sa aparata. U početku odbijaju, međutim, kako vreme prolazi, i oni shvataju da možda to treba da urade...

''Zapadam u depresiju čim počnem da mrzim sve te lekare, buduće lekare, stažiste i specijaliste, uključujući i onog koji je donekle stao u moju odbranu. Sve ih mrzim bez izuzetka. U napadu besa zamišljam njihova ružna lica i njihove užasne karaktere. Čak idem dotle da zamišljam kako će jedan od njih postaviti nekome pogrešnu dijagnozu, ali naglo prekidam da o tome razmišljam.
Ne. Pogrešna dijagnoza bi bila pogubna za pacijenta. Ne mogu to da im želim, pre svega jer bih ja mogla biti baš taj pacijent. Mogla bih to biti ja.'' 

Dalje neću otkriti, i ako budete čitali ovu kratku knjigu, nemojte okretati na poslednju stranu da vidite kraj. Pustite da vas priča vodi.

''... Znam da je sve to važno. Neprocenjivo. Ali svesna sam i da je ljubav ta koja svemu daje boju.''

Ova knjiga me je privukla čim sam je videla na sajtu Lagune, mada moram priznati da me malo kočilo poređenje sa ''Krive su zvezde''.
Već i ptice na grani znaju da me Grin nervira i da je jedino Aljasku napisao kako treba.
Ali drago mi je što nisam odustala od čitanja zbog toga. Još jedna od onih knjiga koju sam uzela u ruke i nisam očekivala mnogo, a onda me oduševila.

''Neka bar neko i dalje sanja.''

Surova realnost bezobraznih lekara koji se igraju toga ko zaslužuje, a ko ne zaslužuje da živi, s jedne strane...
A s druge strane, predivna ljubavna priča, koja je, istina, više bajkovita nego realna, ali knjige i služe tome da nas bar na trenutak odvedu u neke druge, lepše i izmišljene svetove.

'' ''Slučajno.''
I to je jedino što je rekao. Ne želim nikada više da čujem tu reč.''

Od mene 4,5 zvezdice.
Dala bih 5, ali mnogo je kratka i zameram jedino to što nismo dobili ''Šta je bilo posle'' trenutke.

''Svako je odleteo na svoju stranu, nismo odabrali istu pistu za sletanje.''

''Svi su mislili da je nemoguće.
Našao se jedan idiot koji to nije znao, i koji je to uradio.''
Marsel Panjon

 

Sunday, 3 December 2017

Elisabet Benavent - Na Valerijinom mestu


Izdavač - LAGUNA

''Potreban mi je muškarac koji će me razumeti.''

Četiri najbolje drugarice, potpuno različite, ali baš zbog toga i funkcionišu tako dobro.

''Svako pritisak podnosi kako zna i ume.''

Valerija - Protogonist u romanu, ima 27 godina, udata za svoju prvu ljubav Adrijana, pisac. Posle velikog uspeha nakon objavljivanja prvog romana, Valerija daje otkaz u firmi, ubeđenja da će sledeće romane napisati lako. Međutim, nailazi na blokadu, kako u pisanju, tako i u braku.
Skoro šest meseci bez sexa sa Adrijanom, Valerija se oseća zapostavljenom, a onda otkriva da Adrijan, inače fotograf, ima zgodnu i mlađu pomoćnicu. Poljuljano samopouzdanje, inat i Lola je bacaju u naručje Viktoru. Viktor je zavodnik, zgodan, budi u njoj sva osećanja na koja je pored Adrijana i zaboravila da poseduje.

''Lako je da se lepo osećamo u vlastitoj koži kad uza se imamo nekog ko se prepustio potpunom obožavanju naše malenkosti. Možda bi trebalo da i ja nađem takvog sledbenika...''

A kad smo kod Lole... Lola je najotvorenija, najluckasija i najluđa od njih četiri. Nju ne zanima tuđe mišljenje, kao ni predrasude okoline. Lola je tip žene koju volite ili mrzite, nema sredine. Ja sam je obožavala.
Lola voli sex i ona menja muškarce, bez obaveze i osećanja. Iskrena je, sjajan prijatelj i ima svoj rokovnik u koji zapisuje sve što ona smatra važnim.
Ali i ona ima jednu slabu tačku, Serhio, kolega s posla... Koliko god uživala i igrala se s njim, smeta joj što Serhio ima verenicu i što je ona uvek rezerva.

''Lolu ne zanima šta ko misli kad je u krevetu. Samo ono što oseća. S te strane mi se uvek mnogo sviđala... Ne u krevetu, već u životu. Nju je baš briga za ljude.''

Karmen... Ona je romantična, umerena i usamljena. Jedina kojoj ljubavni život prosto ne ide od ruke. Problem u životu joj je šef sa kojim se stalno svađa i kolega koji joj se dopada, ali ne zna kako da mu privuče pažnju.

''Nema smisla kriti značajne stvari a još manje odlagati neizbežne. Osećanjima se ne može upravljati, koliko god neki govorili da je posredi volja.''

I na kraju Nerea... Jedina koja ''štrči''. Nerea je prelepa, ali nema dečka, svakome koga je upoznala - nešto fali. No, na iznenađenje njenih drugarica, Nerea odjednom ima savršenog dečka bez ikakvih zamerki. Ali, da li je gospodin savršeni stvarno bez mane ili ima neku lošu stranu... To neću otkriti.

''Nema veće laži od polovične istine.'' 

Moram priznati da je ovo jedna od onih knjiga za koju sam se prvenstveno zalepila zbog naslovne stranice. Onda sam pročitala o čemu se radi i kupila sam je na Sajmu jer nisam dugo čitala chick lit.
Nisam mnogo očekivala, ali BUM! Odlična je knjiga. Sam početak malo više podseća na Sex i grad i to je jedina zamerka koju imam.
Nakon toga postaje stvarno zanimljiva, svaka devojka ima svoju priču i polako ih upoznajemo.

''Ima nečeg čime čovek ne može da upravlja iako bi hteo.''

Ima ljubavi, ima tuge, usamljenosti, smeha, sexa..
U prevodu, sve ono što se i očekuje od knjiga iz ovog žanra.
Brzo se čita i ja je nisam ispuštala dok nisam završila.
Bila sam u raspoloženju za nešto laganije i stvarno sam uživala.

''Ne zanosi se. Nesumnjivo je iskren, ali već sam ti rekla da je spreman na sve da postigne ono što želi. A izgleda da tebe mnogo želi.''

Ova knjiga inače ima još četiri nastavka i ja se nadam da će Laguna prevesti sve.

''Nisam žena kakvu očekuješ, a ti meni ne možeš da pružiš ono što želim.''

5 chick-lit zvezdica!

''Pojam stvaranja ne može da se meri radnim danima. On je hirovit.''

Wednesday, 29 November 2017

Most Popular Books Published In December 2017

Neki od popularnih naslova koji izlaze tokom decembra.


Villain (Hero #1.5) by Samantha Young - December 5th 2017


Over Us, Over You by Whitney G. - December 7th 2017
Sinful Empire (Mount Trilogy #3) by Meghan March - December 19th 2017
The V Card by Lauren Blakely, Lili Valente - December 13th 2017
Behind the Bars by Brittainy C. Cherry - December 7th 2017
The British Knight by Louise Bay - December 5th 2017
Sweet Life (Sugar Rush #5) by Nina Lane - December 12th 2017
 
 
The Man in the Black Suit by Sylvain Reynard - December 1st 2017
Can't Get Enough (The Original Heartbreakers #6) by Gena Showalter - December 5th 2017
Miss Mechanic by Emma Hart - December 12th 2017
Children of Ambition (Children of Vice #2) by J.J. McAvoy - December 20th 2017
The Hookup (Moonlight and Motor Oil #1) by Kristen Ashley - December 19th 2017
Cowboy Up (Coming Home #3) by Harper Sloan - December 19th 2017
 
 
Brave (Contours of the Heart #4) by Tammara Webber - December 19th 2017
The Evermore of Callie and Kayden (The Coincidence #8)
by Jessica Sorensen - December 26th 2017
Love, Life, and the List by Kasie West - December 26th 2017
Roomies by Christina Lauren - December 5th 2017
Brave (A Wicked Saga #3) by Jennifer L. Armentrout - December 11th 2017
The Young Queens (Three Dark Crowns 0.5) by Kendare Blake - December 26th 2017
 
 
Ostale knjige koje izlaze tokom decembra možete pogledati OVDE
 

Wednesday, 15 November 2017

Tamara Kučan - Profajler


Izdavač - URBAN ART

Tog dana kada je izašla, tog dana sam je i kupila, što bi neko rekao bila je još uvek vruća. Želela sam je baš baš baš, a onda je stigla. Par dana obaveza i kao pročitaću je za par dana. Kada sam je konačno prebacila sa police na stočić da bude pri ruci, spustila sam je i od tada tako stoji. Gleda ona mene, gledam ja nju. Plašim se?! O da! Tih dana sam sama sa sobom tumarala mislima. Preispitivala sebe da li i šta očekujem i koliko ce me dotaći i koje osećanje probuditi. Kada sam Tamari pomenula da sam uplašena ona je rekla (citiracu je) da je strah opravdan ali da je takođe bolje biti budan po pitanju nekih stvari nego spavati.
Prethodna knjiga Tamare Kučan me je razvalila i stvarno mi je trebalo vreme da je prživim i nakon čitanja. Kako sam znala da Tamara kroz svoje priče sazreva, od "Profajlera" sam očekivala dosta. Kad sam pročitala da ovo nije knjiga za šljokice znala sam da je ozbiljno. Tu dolazimo do onoga "plašim se", plašim se priče, plašim se onoga što će protutnjati kroz mene. Ovo je moralo da bude napisano da bi uhvatila knjigu u ruke, kao neka naredba "e sad moraš, dosta je više odlaganja”.
Prošlo je dve noći i dva dana, otvorena beležnica da ispišem svoje utiske. Da, da, knjigu sam čitala toliko dugo, noćas u dva sam je završila. U snu sam se budila da u telefonu ispišem reči koje bi prenela ovde a kasnije vama svima. Kažu pametni ljudi da ono što poslednje vidiš pred san to i sanjaš, ima istine. Bila je ovo duga noć, borba, preživljavanje, puno boja i puno sivila. Ne znam čega je bilo manje a čega više. Nikad duže nisam čitala neku knjigu i nikad više nisam neku knjigu išarala običnom olovkom. Prvi put mi se desilo da knjigu završim i okrenem prvu stranicu gde je usledilo čitanje iznova. Tek tada su prve stranice našle svoje mesto u slagalici. Kad sam ih čitala prvi put divila sam se autorki kako je sklopila sve to i našla fantastične reči koje su sjajni citati. Kad sam čitala drugi put to je bilo divljenje, savijanje glave pred jačinom, pred kamenom.

Svaku svoju knjigu autorka studiozno napiše, istraži svaku sitnicu, svaki deo priče, skuplja činjenice, dokaze, detalje. S obzirom da ovo nije knjiga za sjaj i šljokice tako sam joj i prišla. Za razliku od drugih knjiga, čitajući Profajler nije mi bilo teško da zastanem, odložim je, napravim pauzu, prespavam nepročitanu stranicu, izađem i prošetam. Ovo nije knjiga koja se čita u jednom dahu, složile smo se i Tamara i ja, ovo je knjiga kroz koju treba udahnuti, čija te bol treba boleti i čije reči i dela trebaš sažvakati. Sve na brzinu je ćorsokak i pretvaranje jake knjige u sapunicu.

Knjiga počinje pismom, knjiga počinje iskrenom kletvom mlade devojke. Stara joj je duša zato je i mogla da napiše to baš tako. Kletva i dobra lekcija kao i uputstvo šta čeka onog koji zaslužuje duševnu smrt, onom ko zaslužuje da se stalno okreće iza sebe i u kome treba i mora da stanuje strah. Čisto da proživi tuđe proživljeno, čisto da oseti.
Najgore je kad ne shvatiš granicu između igre i igračke, kada misliš da se igraš a ustvari si savršeno skrojena lutkica koja je došla do pucanja. Mada nekad je ta lutkica bila osoba koja je vukla konce tuđih života, nalazila svoja opravdanja kroz svoj bolesni um. Bolesni um je pak došao iz njegove boli i trauma. Malo ljudi postanu ljudi nakon lošeg iskustva, malo ljudi nađu beg i time spasu, do neke granice, sebe. Time nađu tračak svetlosti i snop boja.
Ovo je naizgled do nekog dela jedna nesrećno ljubavna priča, život koji nije lep, devojka koja ostaje bez jednog roditelja (toga imamo oko nas). Sve je to ako je čitamo od 12-te stranice. Ako je čitamo od početka pa tu budu te stepenice, onda tu ljubavnu priču čitamo jako oprezno, ne verujući da jedna ljubavna priča koja se nesrećno završava bude knjiga koja ima 420 stranica. Kada se okrenemo oko sebe u real lifu, ima masa ljudi tačnije devojaka sa tužnim detinjstvom, sa neshvaćenosti od strane roditelja, sa nesrećnim ljubavima. U knjizi Marina živi baš takav život gde sama sebi kroji dane, nedelje, mesece, godine. Zavlači se u ljušturu, postaje kamen, postaje osoba do koje nikako nije lako dopreti.

"Svaki covek ima trenutak... Trenutak koji je sve promenio. Trenutak koji ga je promenio." 

Tako i Marina ima svoj trenutak. U svom životu imala je svoje vreme, bila je bezbrižna i srećna i imala je svoje nevreme kada je bila kučka. Svi su mislili da joj je život savršen, želeli su da žive njenim životom ne znajući koliko je crnilo u njenoj duši. U njoj se sve raspadalo.

"Dok su se svi divili mojoj psihičkoj snazi, u meni se sve slamalo. Unutar mog života se sve raspadalo... Jedina mrlja koju nisam mogla da obrišem, bio je moj odraz u ogledalu. Tokom čitavog života imam jedan te isti osećaj, da mi duša hoće napolje. Kao da je moje telo kavez a koža preuska... Imala sam dva izbora. Da korov koji raste u meni zalivam i uzgajam ili da postanem svoj ogled, svoj prvi pacijent ..."

U godinama kada u sebi ludimo i na sve gledamo kao na mrlje oko nas, ona je tako videla sebe. Bila ugušena sopstvenim životom, onim što živi, diše, oseća. Kako odraste osoba koja tako doživi sebe? Kako gleda ispred sebe ? Pobeći, otići, što dalje... Daleko zagnjuriti u svoju želju i svoj san. Jedino tako opstati...i otišla je. 

Koliko je potrajala njena jačina i ono čvrsto u šta je sebe okovala? Odrekla se toga zarad osmeha koji nikad nije bio srećan, sve do tada. Volela je i bila voljena. Negde daleko od kuće našla je svoj mir, mislila je da je to nešto za šta vredi da se boriš i što će potrajati. Ustvari sve je bila laž, nepostojeće. Svako od nas u životu, u tim godinama mladog ludila za sve što se desi lepo, mislimo da će potrajati i da je pravo. Nije bilo kod nje. Taj neko je zbog sebe okrenuo leđa njoj i ostavio je da se pita gde je njena greška i u čemu je ona pogrešila. Po ko zna koji put u životu. Puno puta u knjizi je ona živela svoj najveći strah - nju samu. Napuštenu. I opet kao i pre toga, puno puta, krenula je dalje.
Kroz život opredelila se za zanimanje u kojem će pre svega sama sebi pomoći. U kome će saznati šta je igra i pod kojim uslovima se igra. Težila je tome da nauči da se sa bolima poigra, pusti ih da se vesele, da nauči da pobegne od same boli. Sa druge strane želela je da kroz svoje stečeno znanje pobedi bes, najopasniju boljku duše, želela je da shvati tugu, želela je da nauči kako da tuga ne eksplodira u njoj. I jeste, isplakala se i krenula dalje. Nikola, bivša dvodecenijska ljubav, olicenje devojčicinih sanjarenja. Neko ko je tu u njenoj kući, daleko od nje a tako blizu. Našao se baš tad uz nju kada je njena umorna duša želela neko srećnije mesto samo da bi osetila bilo šta. Bio je promenljiv, bio je nedokučiv za nju i neko koga ne može da čita.
Kako je vreme prolazilo i kako je težila da postane pravi psiholog samoj sebi a kasnije i drugima tako je put vodio ka zanimanju koje će joj odrediti život. Profajler! Osoba koja stvara profile osobama koje ne zna, koji su ili kriminalci ili prestupnici ili psihopate ili sociopate. Čita im osobine, karaktere, živote, osoba koja stvara sliku o nekome koga vidi ili ne vidi.
Koliko je teško biti profajler osobi za koju misliš da je znaš, koliko je teško pročitati njegovo ponašanje, mimiku, pogled, pokret? Može li se to? Koliko je teško shvatiti ludilo nekog svog? 

"Uspevam da ga shvatim samo sa profesionalne strane, sa ljudske tesko." 

Mislim da u ovom slučaju shvatiti i pročitati nikako nije isto. Prividno shvatiš njegovo ludilo opravdajući ga besom a u stvari ne vidiš dubinu njegovog ludila, pokretač svega toga. I onda istina, Nikolu nije da nije mogla da analizira, nije on čovek koga voli Marina, jednostavno je odbijala da ga pročita - misleći da je to jedini način da oseti ljubav. Ispadi osobe koja je uz tebe shvatiš kao trenutno loše raspoloženje, tako bi svi mi. Marini, psihologu, profajleru, u nekom trenutku se pali lampica. Sklapaju ce početne puzle. On sa toliko lica. Ne maski, maske se skinu. Ovo su lica i njegova sposobnost da ih zameni bez da trepne. Nije želela laži, samo nekog pored sebe. Dala mu je šansu ali kroz tu šansu je shvatila da nije on samo tužni ranjeni dečak, mnogo je više od toga. Hvala bogu na fakultetu koji je završila. Znala je da "Nesrećne boli sva nesreća ovog sveta", on nije bio takav. To je bilo dovoljno da crv sumnje izjeda nju u vezi njega.
A onda se javio on - R. Ozloglašeni haker koji se vodi kao kriminalac koga ne mogu da uhvate. Osoba koja pravi napade dobro smišljene da je postao za narod Robin Hud, za njih opasnost. Javio se njoj. Dao joj je sta želi u zamenu za detalj, u zamenu za pomoć. On koji ne moli nikog, ona koja ne pomaže. Ona, profajler osobe koja je muka svima. Ništa joj se tu nije poklapalo, kockice su se sklapale u drugom smeru koji su drugi bojkotovali. Ostala je sama sa svojim mislima i osobom koja je strana, koja ne postoji.
Uplela u vrzino kolo. Sa jedne strane osobi koja joj je bila stranac ona nije bila stranac, ne više... dok osoba koju je znala dve decenije shvatila je da je ništa drugo nego stranac. Dva stranca u životu a ona na raskrsnici.

U tom vrtlogu i ona i mi koji čitamo shvatamo da je ona do tada živela laž a da je istina, deo ispred nje, čeka da bude ispričana. "Glupaka jedan tren opameti", pa nek je i školovani glupak. Šamarale su je tajne koje su bile otkrivane, šamarala su je osećanja koja su bila zakopana, sećanja, blato, oguljena kolena, pocepana tkanina i odraz u ogledalu. Prijateljstvo sa R. donelo joj je boli ali i oslobađanje. Uklapala se u njegov binarni sistem tako lako što je plašilo koliko njega toliko i nju. Sve što joj je rekao, prosuo pred njenim nogama, slomio joj je već slomljeno srce samo iz razloga jer je verovao da je to jedini način da se bolje sastavi. Marina, školovani psiholog učila je da se uvek prilazi sa dozom opreznosti. Stvarnost je malo drugačija. Neko sa kim kuckaš do duboko u noć, sa kim deliš sve ono što ne možeš sa ostalima oko sebe u realu, postane bitan. Postane osoba zbog koje želiš da pozavršava sve u svom danu kako bi ukrao tren sa njim. Osobi kojoj pišeš, koja je u realnom vremenu preko puta tebe u maloj kutiji, spreman si da daš sve što nikad ne bi u realu. To je istina, to znaju mnogi od nas. Reč po reč, osećaj, podudaranje misli, preklapanje reči, kuckanje u isto vreme isto slovo. To osvoji misao a kasnije i sve ostalo. Koliko je lako kad sumnjaš u nekog, poverovati strancu, dati mu sebe na dlanu. Verovati, poveriti mu život, reči, istine, sve. Kažu papir trpi sve, papir smo zamenili računarom i tu je caka. Bez obzira koliko smo učeni, jaki, pametni, kad iz dana u dan kreneš pisaniju sa nekim ko ima mrvicu uvida u tvoje slabosti spreman si da ogoliš dušu pred njim. Marina je to i uradila, dozvolila da svoj sram i odraz iz ogledala pokaže jednom hakeru koji postaje stvarna osoba. Spojila ih je nepravda prema njima, prema voljenima. Spojila ih je bol koju su prepoznali na prvi klik. Spojila ih je tišina, ćutanje, uzdah, neuravnoteženo disanje, spojila ih je tajna. 

"Tajna - to ti je neraskidiva veza, ne može udaljiti ljude, ma koliko se oni trudili i želeli da budu daleko."

Spoj dve ranjenje duše je neraskidiva veza, ma sta da se desi. On je postao njen beg, ona njegov administrator. Njihovi trenuci pravi kaleidoskop, prepun boja i na mrvicu od trenutka kad sve nestaje. Snovi, želje, maštanja i opet rušenje. Igra oholog čoveka sa dve duše, pad, opet beg, dizanje svega onog naučenog kroz uzaludni fakultet. Da li je uzaludni? Marina, devojka koja zna kako da pobegne, naučio je život kako da nekom pokloni bol da bi ona koračala. Jaka žena, slomljena duša,osoba koja nađe način kako da krene dalje, kako da uništi grešnu dušu, grešne ruke i nekog ko ne zaslužuje da bude spašen. 

Predaja! Da li je to izdaja nečeg Marininog i R-ovog? Možda nije ali je svakako okidač za pomeranje sopstvene granice.
Trebalo je na kraju pasti kako bi se preživelo, kako bi se čudoviste slomilo i misao razbistrila. Trebalo je svoju dušu dobrovoljno dati đavolu kako bi zaštitili druge. Mala je to cena, a to zna hrabro srce. Marina je pakao prošla iznova time što je izgubila deo sebe, ne time što je drugi deo žrtvovala zarad višeg cilja. Bila je jednim delom svoja,slobodna. Jedino što je zarobilo su zatvorski okovi i tišina sa druge strane. Hladnoća i skamenjenost, opet.
Prolazili su dani, zver je uhvaćena, rane zacelile, bar one površne. Duša krvari. A onda boje, kaleidoskop u njenoj glavi, kaleidoskop na monitoru i njeno znanje koje se budi baš kad treba. Lampice se pale da pokažu najlepšu moguću nijansu te sprave i ne postoji u tom trenutku tren u kom će to nestati. Možda u sledećem hoće ali ono bitno je pobedilo. 

Profajler, nije za šljokice, o ne nikako. Dok sam čitala knjigu klecala su mi kolena, prevrtao stomak, grčio zeludac, krvarilo srce. Kada uspeš da se poistovetiš sa osobom o kojoj čitaš osetiš svaku njenu bol i zaboli svaka njena rana. Živiš njen zivot koliko ti ona dozvoli. Navijaš za njenu pobedu i shvatiš da si i ti pobedio kada preživiš sve njene košmare. Da, za neke stvari moramo biti budni i nikako ne smemo da zatvaramo oči pred njima. Marina je primer da je svaka žena samuraj u svojoj boli, izdiže se i pokušava da pobedi zver koja je slama. Marina je primer kako je "tanka granica između tajne i laži. Tajna je beg. Istina je sloboda." 

Kraj profajlera, pocetak žene. Lepo sam napisala na početku, divim joj se. Izdigla se kao feniks. Naučila je da i u mraku uoči boje kaleidoskopa i obasja svoju slobodu. Isprepletani prsti i osmesi koji kriju pokopane tuge.
Pismo s početka samo je čin dobrodošlice čudovištu u pakao. Da li smo upoznali Marinu kroz ovu knjigu, teži slučaj. Teško je ranjenog upoznati!

Hvala Tamara na jos jednom šamaru! Svakog čitaoca si ovom knjigom pukla najvećim buzdovanom po glavi i probudila ga. Ti si birala da to ne bude tiho i nežno a mi svi treba da smo zahvalni za to.
Pitao me je moj kolega knjigoljubac Marko za ocenu. Ne mogu ja ovo ocenom oceniti, nikako! Svaka suza, uvrtanje stomaka je ocena ovoj knjizi.

P.S. Trebalo bi doći do osobe koja odlučuje o tome koje knjige treba uvrstiti u školsku lektiru. Nakon Indiga ovo je knjiga koja takođe zaslužuje mesto u njoj.

Tuesday, 14 November 2017

Sesilija Ahern - Obeležena


Izdavač - PUBLIK PRAKTIKUM
Flawed (Flawed, #1) by Cecelia Ahern
★ ★ ★ ★ ★

"Moć. Uvek je o tome reč, ne zaboravi. Ljudi žele novac ili moć."

Zamislite svet u kome nema mesta za greške, svet u kome vas greška može odvesti u propast, svet u kome do kraja života nosite žig te greške.

"Bosko, poznatiji kao sudija Krevan, predsednik je suda u komisiji koja se zove Savet. Savet, najpre osnovan kao privremena javna istraga lošeg postupanja, sada je stalni organ koji nadgleda ispitivanje pojedinaca koji su pogrešili, i zbog toga će biti obeleženi. Obeleženi - to su obični građani koji su napravili moralnu ili etičku grešku. Na kožu im se vrelim žigom utiskuje slovo "G", na jedno od pet mesta. Mesto žigosanja zavisi od toga u čemu su pogrešili.
Za loše odluke - žig je na slepoočnici.
Za laganje- na jeziku.
Za krađu od društva - na desnom dlanu.
Za izdaju Saveta - na grudima, iznad srca.
Za prekoračenje društvenih normi - na tabanu desne noge.
Pored toga, moraju uvek da nose traku sa crvenim slovom G na rukavu da bi bili uočljivi u javnosti i služili kao primer."

Selestina Nort (17) je savršena. Uzorna ćerka, sestra, učenica. Omiljena u društvu, ima idealnog dečka Arta, sina sudije Krevana. Veruje u sistem, veruje u Savet. Prema obeleženim ljudima se ponaša kao da ne postoje. Obeleženima se ne obraćaš, ne pomažeš im.
Kada njena komšinica i profesorica klavira biva odvedena jer je načinila grešku, Selestinin svet se uzdrma, uskomeša, nešto se u njoj menja.

"Oduvek verujem u rad Saveta. Ja sam jedna od Boskovih najvećih pristalica. Razumem šta on radi. Njegov posao je da se pobrine da ljudi ne budu prevareni. Znam razliku između dobrog i lošeg, razumem pravila. Ali danas mi se čini da su pravila zamagljena, zbog toga što su se pojavila bukvalno pred mojim vratima."


"Može li se postići savršenstvo? Mnogo načina je isprobano i ispitano, u pokušaju da se do njega dođe, da bi se vlada na kraju odlučila za Krevanov savet i žigosanje ljudi koji su pogrešili. Šta god da radite, žig kojim je obeleženo da ste pogrešili ne može nikako da se skine. Nosite ga do smrti. Snosite posledice jedne sopstvene greške do kraja života. Vaša kazna služi kao podsetnik drugima - da razmisle pre nego što nešto urade."

Jedan dan dolazi u situaciju kada instinktivno donosi odluku - pomaže Obeleženom. Poslušala je svoju savest i prekršila pravilo, i prinuđena je da se suoči sa posledicama svoje odluke - zatvor, žigosanje, izopštavanje iz društva.
Dok čeka suđenje u pritvoru, u ćeliji do svoje upoznaje misterioznog Karika.

"Bila sam devojka koja poštuje pravila. Bila sam na njihovoj strani. Ništa nisam dovodila u pitanje. Sad sam, odjednom, na pogrešnoj strani svega, i sve preispitujem."

Svojim postupkom je uzdrmala sistem, uzdrmala sudiju Krevana, koji ju je kaznio surovim žigosanjem - dobila je čak 6 žigova, od dozvoljenih i postojećih pet. Sa tim šestim žigom ona postaje opasnost za njegovu poziciju i njegovu moć.

"Nekada sam mislila da je nemoguće da se bojim nekoga čiju ljudsku stranu poznajem, a sad shvatam da se njegove ljudskosti najviše plašim:"

Podelila je svet na pola, i svaka strana je zbog koristi želi za sebe, kao promoterku, kao nekoga ko će promeniti svet. Nije svesna kakvu moć ima u rukama. U njoj se budi samilost, bes i prkos, i uz pomoć malog broja ljudi, pokušaće da sruši sistem, odnosno sudiju Krevana kome je novac i moć udarila u glavu.


Da mi je neko rekao da ću Sesilijinoj knjizi dati peticu i favorites... Nisam njen ljubitelj nikako, njene drama/ljubavne/čiklit knjige mi se uopšte nisu svidele. 
Ali ova knjiga je savršena! Nešto totalno drugačije od nje. Ako imate tinejdžera, obavezno mu/joj gurnite ovu knjigu u ruke. Mada i nama "starijim" tinejdžerima s vremena na vreme treba ovakva knjiga. Verujte mi, ima šta da se nauči iz nje. 
Sesilija je stvorila surov svet. Svet gde se greške kažnjavaju žigosanjem, zatvorom i izopštavanjem iz društva. Svet gde Obeleženi ljudi jedu samo najosnovnije namirnice da bi preživeli, svet gde Obeleženom ne možeš pomoći sve i da umire pred tobom. Nisu to kriminalci, nisu iza rešetaka, ali su kažnjeni na život bez ikakvog luskuza, prava i svaki korak im se prati.
Ono što je najsurovije u ovoj knjizi je ponašanje "Savršenih", što odraslih, što tinejdžera. Veoma bahato, surovo i nadasve tužno. Ništa se taj Sesilijin svet ne razlikuje od ovog našeg u kojem živimo. 

Knjiga se vrti oko Selestine i njene borbe, što sa sobom, što sa svetom. Jaka junakinja, mnogo mi se svidela. Karik tek u naznakama u ovoj knjizi, al na "prvi pogled" mi se sviđa. Iako je Selestina na početku u vezi sa sudijinim sinom, potajno sam se nadala da neće on biti glavni lover boy 😇
Ne znam dal je Sesilija ideje i radnju pokupila iz nekih filmova, serija, drugih knjiga... meni se mnogo dopalo sve - od radnje, stila pisanja, glavnih i sporednih likova. Ono što je autorka htela da postigne ovom knjigom napisala jer u zahvali:

"Ako postoji bar jedna poruka koju bi ova priča trebala da prenese čitaocima, nadam se da je ona da niko od nas nije savršen. Nemojmo se pretvarati da jesmo. Nemojmo se plašiti što nismo. Nemojmo osuđivati druge i praviti se da mi nismo takvi. Ne zaboravljajmo da biti ljudsko biće znači biti nesavršen i dopustimo sebi da učimo na svim greškama koje pravimo kako ih ne bismo ponavljali."