Sunday, 23 September 2018

Tamara Kučan


Jedan od najlepših momenata koji me je zadesio otkako vodim knjišku stranicu jeste otkriće Tamare Kučan. Zaista bih mnogo propustila da mi je promakao ovaj biser. Dosta često me pitate šta čitati od nje, kakve su joj knjige, odakle početi... pa sam za vas, a i za sebe napisala ovaj post o svim Tamarin knjigama ukratko.


Ja sam sa Tamarom krenula od početka. Prva knjiga "Beograđanka", uvodni deo u tetralogiju, za kojim slede knjige "Made in Beograd", "Zauvek" i "Oduvek". Ima jedno lepo kolekcionarsko izdanje, sve četiri knjige na jednom mestu, tvrde korice, kvalitetan papir. Knjigu možete kupiti  OVDE

Beograđanka je priča o odrastanju u Beogradu, tinejdžerima, sexu i noćnom životu. Šokantan, skandalozan i intrigantan prikaz tajni mladih ljudi, obojen pričom glavne junakinje Jane Petrov. Jana živi sve samo ne tipičan život tinejdžerke. Život ove devojke čine splavovi, klubovi, muškarci, dobra garderoba, šminka i skupa pića. Ovaj roman predstavlja sociološko ogledalo omladine lišene ambicija, zatrovane pogrešnim idolima, koja isključivo teži materijalnim vrednostima. Tamara piše surovo, iskreno i realno, ništa nam ne pakuje u ukrasni papir.
Glavni akter priče je Jana Petrov, haotična sedamnaestogodišnjakinja, koja se zbog slomljenog srca upušta u svet sexa, novca, sponzoruša... Kroz knjigu pratimo njena razmišljanja, osećanja, duhovite razgovore sa bliskim prijateljima.
Stevan, njena prva ljubav koji je nestao bez traga posle izgovorenog "Volim te"... Prvi, treći, peti, deseti muškarac,... niko ne može da zameni Stevana. Koliko god njih da je dolazilo posle njega, svaki je bio samo sledeći.

"Tvoja i Stevanova priča nije završena..."
"Završiće se vremenom."
"Znaš kad će se završiti?"
"Kada?"
"Nikada. Neki ljudi nas obeleže zauvek."


"I znam šta su klinačke ljubavi. I ne,uopšte nisu bezazlene i lagane. One su najiskrenije. Nema tu taktiziranja, lukavstva, premeravanja..."

Njihova priča traje godinama. Jana koja odrasta i sazreva, pravi jedne te iste greške zbog ljubavi. Stevan, koji odrasta i koji i dalje ne zna šta želi, "dal je došao ili je pošao". 
Neko je jednom za ovu tetraloguiju rekao da su ovo domaći Tesa i Hardin. Jesu. Možda će vam se ovo činiti preteranim jer četiri knjige o istom paru, istim greškama, stalno vrtenje u krug, hoću neću. Ne, nije preterano. Klinačka ljubav, opsesija, navika. Kroz ove knjige ćete se sećati, smejati, plakati, odrastati, zaljubljivati, i razmišljati o onoj čuvenoj "Prva ljubav zaborava nema." Da li?!  

"Na kraju... Bile mi princeze ili veštice, kurve ili svetice... Sve smo iste kada volimo i kada ljubav gubimo.''


"Sve počinje onom rečenicom "Pre mnogo godina..."
Kao da je bilo juče. Ne sećam se kako je taj dan počeo. Znam samo jedno - predugo je trajao. Tako je to sa lošim danima i lošim srećama - uvek se oduže."

KAPIJA predstavlja ljubavnu priču ispričanu iz dva ugla. Priču nam pričaju Jorgos i Amita.
Jorgos - sin grčkog preduzetnika, bogataš, vlasnik noćnog kluba, koji se nakon raspada duge veze utapa u alkoholu, drogi i ženama i nesposoban je da se trgne i krene dalje.
Amita - imigrantkinja iz Indije. Živi u Grčkoj sa ocem, vode indijski restoran. Uplašena je i odsečena od sveta, ali svakodnevno sanja o boljem, drugačijem životu.
 
"Ali meni nebo nije granica." 
 
 
"Ljubav je kada ne možeš da skineš pogled s nekoga. Strast je kada ne možeš da skineš sebe s nekoga."
 
Šta se desi kad se sudare dva totalno različita sveta? Jorgos i Amita. Ljubav veća od svega, puna strasti, puna rana, puna boli. Red ljubavi, red mržnje i tako u krug. Šta se desi kad im ljudi i događaji iz prošlosti zakucaju na vrata? Jedno drugo su naučili da prihvate i vole sebe, srasli su, ali da li je to dovoljno da sačuvaju ljubav?
Ovo nije samo ljubavna priča o dvoje ljudi koji su razlika nebo i zemlja. Kroz priču upoznajemo i njihovo detinjstvo i odrastanje, tužne sudbine ljudi, gubici, razbijeni snovi...ne ostaješ ravnodušan na ovu knjigu.
Tamara pošteno namuči junake svojih knjiga. To nije izostalo ni ovde. Uvek napravi zanimljive zaplete i preokrete, uvek su tu život, karma, sudbina da umešaju prste, i poremete ionako poljuljane i klimave ljubavne priče.
Iako volim sve Tamarine knjige, "Kapija" mi je posebno draga i uvek je svima preporučim. Nema nastavaka, knjiga je sama za sebe, i možete je poručiti OVDE
 
 
Peščani sat predstavlja priču o mladim Beograđankama Sari i Sonji, koje su kao posao odabrale prostituciju. One veruju da žive život iz snova, ali snovi polako postaju košmari. Novac, blud, luksuz. Strast, opsesija, ljubav. Mračne tajne, lažne grudi, iskrena tuga. Društveni glamur, duševna beda. Šta je to što mlade devojke motiviše da se bave ovim poslom? Da li je zaista sve u novcu? Ko čini današnju elitu? Da li kada volimo možemo da delimo osobu koju volimo? Neka su od pitanja koja roman Peščani sat postavlja. Pored prostitucije, ova knjiga bavi se i temama porodice, prijateljstva, ljubavi. Ljubomorne žene, drugarice koje gaze sve pred sobom. Naporni roditelji, bahati muškarci. Pad i strah koji posao nosi, razočarenje i tragedija. Knjigu "Peščani sat" možete poručiti OVDE
 
"Ljudi uvek osuđuju žene koje dobijaju novac zahvaljujući telu ili lepoti. Meni je to ok. Ok je ako je to izbor te žene. Svako od nas bira svoj put. Probala sam oba. Probala sam da budem ona u koju se svi kunu kad donese indeks i probala sam da budem ona koju svi proklinju kad im isprazni džepove i ode.
Neko bi pomislio da je u ovom poslu najvažnije imati dobre grudi, lepo telo, lepo lice i dosta pameti. Zapravo, ono što je najpotrebnije u ovom poslu je dobar želudac."
 
 
Imamo Sonju, lepa i glupa, glumica i poslovna pratnja.
Imamo Saru, studenta fizike, pametnicu, koja živi jednim običnim životom. Živi život kakav su drugi hteli - njeni roditelji, njene drugarice. Nije ponosna na sebe, ne oseća se lepom, ne oseća se ženom. Sluša druge, ponaša se po komandi, ona ne zna ništa, drugi znaju bolje. Napravili su blesaču od nje.
Ali se to počinje menjati kad Sara upozna poznatog producenta Petra, prvi put joj neko govori da je zgodna i lepa, ono što joj niko nikad nije rekao.
 
"Volim sebe pored njega. Volim svoje telo, volim svoje lice. Volim što uz njega rastem i sazrevam. Volim što nekome pripadam. Volim što znam da me voli. Volim što uz njega učim, volim što se smejem. Volim to prokletstvo zvano intimnost."
 
 
"Postoje žene koje kolena oderu ribajući podove za 200 dinara na sat. Postojimo i mi... drugačije žene koje kolena oderemo za 2000 evra na dan. Prve preživljavaju život. Mi druge... preživljavamo sebe. Kod preživljavanja života imate šansu da preživite. Kod preživljavanja sebe, teško." 
 
Ono što volim u Tamarinim knjigama su njene snažne rečenice koje mi još dugo, dugo odzvanjaju u glavi. Sve su to ustvari životne istine kojih se vredi povremeno podsetiti.(Tako sam Tamaru i primetila, često sam po netu viđala slike sa citatima iz njenih knjiga)
Prejaki likovi koji greše, skrenu s puta, svojom voljom ili tuđom, nesavršeni, kao i svi mi. 
Saru obožavam, baš takvu kakva je, a ona nam je glavni lik i u knjizi "Indigo".

 
A ONDA JE DOŠAO INDIGO. KNJIGA KOJA ME JE UNIŠTILA ZA SVE OSTALE.
Alisa u zemlji čuda, Čajanka iz pakla. Ludi Šeširdžija, Beli zec, Gusenica, Martovski zec, Nasmejana mačka, Kraljica... svi su tu na okupu. Liči na bajku? Ovo je daleko od bajke, ovo je mračna životna priča, jer je na čelu ove skupine sam Đavo. 

 
Sara je glavni akter, Sara u Londonu, udata za Filipa, u savršenom, divnom braku. Sve je sjajno, a onda sve postaje hladno i strano kao i sam grad u kome živi. Shvatamo da se Sara posle svega što je u prošlosti zadesilo i dalje nije promenila. I dalje nesigurna i podvodljiva, idealna za manipulaciju. 
 
"Moji snovi, bili su veliki. Sve je, naravno, počelo od želje. Želje su opasna stvar. I Bog i Đavo spavaju u njima." 
 
 
"Izvlačiš sve najgore iz mene.“
„Izvlačim tebe – iz pozorišta. Tebe, bez maske.“ 
 
Na scenu stupa Džon. Budi prošlost, davno zakopane demone. Oživljava staru Saru. Manipulant i zlo koje ćete hteti da mrzite, ali nećete moći. Čovek koji voli da unosi strah u ljude, da ih vrti u krug, namazan, proračunat. Lik koji ćete dugo pamtiti, lik koji će i vas najsigurnije uspeti da ubedi i izmanipuliše. Lik koji je meni jedan od najomiljenijih od svih knjiga koje sam ikad pročitala. Love you like crazy ❤❤❤
Mislim da ste do sad po mojim postovima i komentarima po stranicama uvideli koliko obožavam ovu knjigu (dosadila sam i bogu i narodu), ne samo zbog Džona, već što ova knjiga ima najbolju radnju, temu i rasplet. Retko šta uspe da me ostavi bez teksta, i da zevam u čudu, trepćem i da ne znam šta me je snašlo. Al ova knjiga je u tome uspela. 
Onaj ko od početka čita i prati Tamaru, kroz ovu knjigu će uvideti koliko je sazrela u pisanju i sa kakvim teškim i mračnim temama se uhvatila u koštac. I sve je uspela da odradi vrhunski, sa velikim žarom i posvećenošću, i da nam na najbolji mogući način približi neke od tema koje potresaju naše društvo a kojima se jako slabo pridaje pažnja i o kojima se ne govori. 
Bolje da stanem ovde, mogla bih o ovoj knjizi da pišem do sutra. Od mene VELIKAAAA preporuka, i knjigu možete kupiti OVDE 
Ono što sam zaboravila da naglasim na početku, svaka Tamarina knjiga se može čitati sama za sebe, bez obzira što se neki od likova pojavljuju u više knjiga. Možete komotno pročitati Indigo, a da pre toga niste čitali Peščani sat, gde je Sara glavni lik u obe knjige. 


A pre par dana sam pročitala Tamarinu poslednju knjigu "Profajler". Izdata je pre godinu dana, ne znam zašto sam ovoliko čekala. Dal zbog Indiga (koji me je uništio pa sam ga iznova i iznova čitala), ili jer je najavljena kao trilogija (mada kao što rekoh gore, svaka knjiga joj se može čitati zasebno), ili mi je samo trebao poseban momenat za nju, za Tamarine knjige se psihički spremam danima, nedeljama, evo sad i godinama. Nisam sumnjala da je knjiga loša, daleko od toga, od Tamare bih čitala i vremenske prognoze. 
 
  
I tako sam se konačno uhvatila ove knjige i krenula sa čitanjem. Moram priznati da mi je početak bio težak. Nova priča, novi žanr, nova tema, novi likovi, novo ludilo, nova Tamara. U jednom momentu sam sam pomislila: "Bože, daj da se pojavi Jana, Stevan, Sara, Petar, Džon, Filip...Neko?!"  
Ali nema nikog od njih. Tu su sad stranci. Marina, Nikola, Đorđe, R,... Ali nisu mi dugo bili stranci. Brzo sam se navikla na njih, vezala za njih.

"Ljudi sami stvaraju pravi trenutak, a nekada.... Trenutak donese prave ljude." 
 
Profajler je Tamarin deseti, jubilarni roman koji nas vodi u lavirint tajni, obmana, straha, dubokog mraka – ljudske duše i interneta.
Marina Aksentijević, mlada i ambiciozna psihološkinja, suočena je sa nesvakidašnjim poslovnim izazovom – izradom psihološkog profila ozloglašenog hakera R. za kojim policija godinu dana bezuspešno traga. Ali ovaj posao probudiće demone prošlosti. Marinina vešto skrivana tajna preti da bude otkrivena. Postoje samo dva izbora:
Ako posluša pravdu, pobediće nepravda.
Ako posluša nepravdu, pravda zauvek gubi rat.
 
"Laži su robija... Tajne su...laži. Istina... Ona je blagoslov, ma koliko bolela." 
 
 
Ovo je zaista bila nova Tamara. Ono što volim kod nje je što je sa svakom knjigom sve bolja i bolja, teme mračne (što je naravno ogroman plus kod mene, Tamara je postala moja Dark Queen), surove i pre svega realne, likovi originalni. Odlično se snašla u ovom žanru, kažem ovom žanru jer je ovo sjajan psihološki triler. Od mene naravno preporuka, knjigu možete kupiti OVDE
 
"Znaš... ne umem da budem strpljiva. Bolujem od prolaznosti, plašim se svakog sekunda koji odlazi u nepovrat. Zbog toga ne umem da budem ni jednostavna. Kad nešto volim, ja to namerno zakomplikujem ne bih li produžila rok trajanja toj ljubavi."

Marinina priča se nastavlja romanu "BIVIRGATA" koji izlazi 11.10., a sa čime će se Marina ovaj put suočiti saznaćemo uskoro ❤
 
 
Marina Aksentijević, nekadašnji profajler sajber odeljenja, koje se bavi suzbijanjem internet kriminala, želi samo jedno - DA SE NIKADA NE VRATI NA SVOJ STARI POSAO.
Pojava opasne onlajn igrice, koja navodi tinejdžere na niz kriminalnih aktivnosti i samopovređivanje, stvorene od strane mračnog uma, nateraće Marinu da se vrati na sajber odeljenje. Tragajući za tvorcem opasne igrice, ona igra igru svog života i shvata: "Zločinac može biti bilo ko. Nekada je to čovek koga srećeš u prevozu... nekada je to čovek sa kojim spavaš u krevetu."
Mračna, zavodljiva i jeziva priča o čudovištu koje živi u čoveku i čoveku koji živi u čudovištu.
  

Monday, 17 September 2018

Sanja Vukosavljević - Igra senki


★ ★ ★ ★

Ovu knjigu sam dobila od same autorke sa posvetom - Neka ova knjiga bude podsetnik na snagu ljubavi, važnost porodice i neophodnost promene - i pročitavši to, znala sam da će biti teška knjiga, teška i sa jakom porukom.
Pročitala sam ovaj roman pre više od desetak dana, izobeležavala ga stikerima, a zatim sam danima te obeležene delove ponovo čitala i razmišljala. Ovo je roman koji ukazuje na današnjicu, na vreme kad prave vrednosti gube na značaju i probleme sa kojima se mladi susreću.

"Bila sam sama. Sama protiv života, sama protiv svih, samo jedna bleda i mračna senka koja neprimetno prolazi pored ljudi i između njih, tražeći svoje mesto u ovom gradu i pod ovim nebom. "


"Bila sam klinka. Bila sam samo dete. Da, patila sam, volela sam, snalazila sam se kako sam znala i umela, izdržavala sam samu sebe, bila sam izdata i ostavljena, odbačena, zlostavljana, bolesna i nesrećna, sve sam to preživela..."

Iva, netipična sedamnaestogodišnjakinja, obeležena svojim postupcima i odlukama, biva lišena jedine stvari koju je imala - slobode. Zatvorena između četiri zida koji još više povećavaju tugu, ogorčenost, bol i bes koji nosi u sebi već dugo vremena. 

"Na ovom mestu je i vreme stalo. Prolazilo je sporo, mrzelo ga je da otiče i nije želelo da nam makar svojom brzinom olakša boravak ovde. Kao da je malo bilo što nam je život okrenuo leđa, pa je moralo i vreme da se uspori i zaustavi za nas, samo da bi nam produžilo agoniju koju smo osećali. Na ovom mestu se sve što osećaš pojačava: kad si tužan, onda si depresivan, kad si neraspoložen, onda si očajan, kad si iznerviran, onda si besan. A šta onda kad si zaljubljen?"


Ali usred tog beznađa i tame, pojavljuje se svetlo u obliku Dušana. Dečak sa velikim bremenom i srušenim snovima. Dečak koji jedno misli, drugo govori, treće radi. Pravi bad boy. 
Bez obzira na  vreme, mesto, okruženje, dopadnu se jedno drugom. Jedno drugom ruše oklope i zidove koje su podigli oko sebe. Prestaju da budu senke, i dopuštaju sebi da osećaju sve. Počinju da brinu jedno o drugom, što je novost za njih. Dugo vremena su proveli brinući samo o sebi. I stalno preispitivanje - da li dvoje loših, dvoje oštećenih imaju pravo na sreću? 

"Samoća se leči drugim ljudima, a usamljenost drugim osećanjima." 

 
"Dušan je mene motivisao da budem jaka i hrabra, naučio me je da nekad dopustim da budem slaba, da je u redu biti slab, da je u redu da pustiš nekoga da uđe u tvoj život i da se tu nastani, da je u redu da priznaš samom sebi da ti je neko ipak potreban..." 

Ali,.. da li dvoje mladih, loših, oštećenih imaju snage da se izbore sa svojom prošlošću, svojim  demonima i demonima onog drugog?! 


Za ovu knjigu mi je baš bilo teško napisati osvrt. Ne mogu rečima preneti osećanja koje ova knjiga probudi. Ono što ću prvo da istaknem jeste da kod većine knjiga koje sam pročitala a da su glavni likovi tinejdžeri, strašno su mi išli na živce da su sa tako malo godina popili svu pamet sveta. Ovde to nije slučaj. Iva i Dušan imaju samo sedamnaest godina, i to su deca koja su zbog teških životnih okolnosti morali prerano da odrastu i uhvate se u koštac sa problemima sa kojima u tim godinama nijedno dete ne bi trebalo da se bori. Nije ih Sanja "omatorila"  (kontate šta hoću da kažem sa ovom rečju) I dalje imaju ono detinje u sebi uprkos svemu. I Dušan mi se mnogo svideo, njegov lik je temeljnije odradila 😉
Sa čime ćete se još sresti u ovoj knjizi? O, pa verujete mi ima tu mnogo čega vrednog, mnogo toga što će vas naterati da se zamislite i razmislite. Surovost današnjice, zemlja bez perspektive, velika stopa nezaposlenosti što direktno dovodi do izolovanosti, sebičluka, mržnje, zavisti među ljudima... 
Sanja nam donosi i svoj stav o prijateljstvu, strahu, srušenim snovima, slobodi, samoći, usamljenosti, porodici, borbi za mesto pod ovim nebom, besu, ogorčenosti, ali i o ljubavi i strasti. 

"Nije ljubav teška. Ljudi su teški." 

"Igra senki" je prvi deo serijala. Skoro je izašao drugi deo pod nazivom "Igra maski", koji planiram brzih dana da pročitam jer me zanima kako će se Iva i Dušan dalje boriti sami sa sobom, jedno s drugim i sa životom koji je pred njima. 
Na mom Pinterstu možete pogledati board posvećen ovoj knjizi, slika govori više od hiljadu reči 😊 

Ljiljana Šarac - Zid tajni


Izdavač - EVRO BOOK

Dobila sam potpisan primerak knjige od Ljiljane sa posvetom "Suzani, da nikad nije sama!"
Prvo sam se zamislila nad njim, prebirajući po glavi misli o tome zašto baš to. Šta to ima između te dve korice napisano da autorka ostavlja takvu posvetu čitaocu. Moju radoznalost sam bacila u stranu kad sam pomislila da možda treba da okrenem malo sredinu, malo kraj knjige i bacim pogled onako bez reda. To nikako sebi nisam dozvolila, i sada nakon pročitane knjige ponosna sam na sebe jer znam da ne bi bio ovakav utisak da sam znala i mali delić nečeg između napisanog.
 
Roman "Zid tajni" po meni nosi dve prelepe i prejake priče. Jedna sa drugom isprepletene, jedna uz drugu sazrele i naravno da nije prve druga se ne bi otkrila a mi bi ostali uskraćeni za detalje, za koje nas je istorija osiromašila. Paralela dveju priča, pouka koja vezuje jednu uz drugu i čudo koje se dešava onda kada ga najmanje očekujemo.
 
Lidija, žena koja se bori sa svojim nezadovoljstvom, nesigurnošću, neizvesnošću. Bolest koja joj je protutnjala kroz život, telo i njenu svest nanela joj je takve ožiljke a kasnije i pridodala poraze sa kojima je manje više opstajala.

"Život joj je trajno podeljen na ono nekad i ovo sad."

Kada neko pobegne iz kandži smrti za početak poklekne hvatajući dah kao da je dugo bez njega. Pokušava da diše i da se pridigne na noge. Tako i Lidija. Bilo joj je potrebno da se izbori sama sa sobom, sa svojim strahovima, sa saznanjem da ništa više nije isto i da je jedino bitno to da je živa.
Sređujući prividno svoj život, uživajući u još jednoj šansi koju joj je život dao, uloge su podeljene. Sklop sudbina, zvezda ili nečeg trećeg na Lidijin put je pravo iz prašnjavog zida bacio dnevnik. U početku je mislila da je kutija, u kojoj je spavao jedan celi život i jedna istorijska priča koja nigde nije zvanično zapisana, pravo za đubre i da njoj ne treba taj lom. Ali radoznalost je pobedila. Boreći se sa svojom pričom, svojim problemima u životu, sa odlukama koje je trebala da donese da bi dalje disala punim plućima sudarila se sa jos jednom pričom. U prašnjavoj svesci, dnevniku, sa već ostarelim koricama i požutelim listovima otkrila je priču koja će joj postati opsesija. 
 
Ljiljana Šarac je spojila sadašnjost i prošlost na prelep način. Sudbina jedne nesrećne žene i sami teški dani te žene postali su manje opterećujuci uz čitanje dnevnika.
Kako je Lidiju opio osećaj te prošlosti tako sam i ja imala osećaj dok sam čitala te redove u knjizi, da i ja sama držim taj dnevnik u rukama. Čitajući te redove u mnogim trenucima sam sebe zamišljala kako stojim negde u prikrajku i posmatram te dane dvorova i palata, živote naših vladara i stanja u tadašnjoj državi. 
 
Dnevnik koji je upleten u ovaj roman i koji je isplivao iz zida tajni je dnevnik Jelene Petrovne Romanov rođene Karađorđević. Sjajna priča od ranih godina mlade Jelene i njene braće Aleksandra i Đorđa, njihovim životima na Cetinju i iščekivanje njenog oca Petra Karađorđevića da zauzme presto. Sjajna priča o slamanju dinastije Obrenovića, i same smene vlasti ali najviše dnevnik u kome je sama Jelena ispisala svoj život prvo na Cetinju, kasnije u izgnanstvu, u Švajcarskoj, pa sve do škole gde je trebala da sebe iskristališe kao nekog ko će jednog dana biti sam vrh naše države, ko će u jednom trenutku biti jedan od dragulja na ogrlici visokog sjaja, žena Ivana Nikolajeviča Romanova. 
 
Ljiljana je pričajući obe priče paralelno htela zapravo da mi sami izvučemo pouku iz romana. Najteže je biti sam! Lidija je to osetila u bolesti, gde su joj brat i najbolja drugarica bdili nad osećajem samoće jureći ga u nepovrat. Jelena je kroz svoju životnu priču opisala da iako je bila sama u najtežim trenucima uvek imala nekog da joj čuva leđa. Jovana koja joj je bila dvorska dama do sudbinskog razmimoilaženja pa preko njenih tetki a kasnije i uz ljubav svog života.
 
Dok je Lidija okretala svoj novi list u životu i ispisivala najlepše trenutke ljubavi koja se rađala, dnevnik je pripovedao najlepšu ljubavnu priču Jelene i Ivana. Voleli su se više nego iko, zaljubivši se na prvi pogled jedno u drugo.

"Nama tišina nije bila neprijatna. Samo povremeno smo se usuđivali da ukrstimo poglede. Oni su davali garanciju na sve što se u njima moglo pročitati. Tu nije bilo glume, niti ulepšavanja.
Njegov je govorio: "To sam što sada vidiš!", a moj: "Ne umem da lažem i pretvaram se. Ovo sam ja!"
Iz topline naših pogleda, iz dugogodišnje usamljenosti, nicao je, ne žureći se, nežni pupoljak naklonosti i uzajamne simpatije."

Jelena je dnevnik vodila do 1917 godine, kada su boljševici upali u Mramorni dvorac i odveli sve muške članove porodice Romanov. U toj gužvi, zbrci i stisci svako je krenuo na svoju stranu i svako je ili krenuo na svoj novi put ili ga je završio tu u svojoj otadžbini. Jelena je sa svojom decom nakon smrti Ivana otisla u Francusku i tamo živela do smrti. Lidija je pokušavala do samog kraja romana da sklopi tu veliku slagalicu zvanu život Jelene Karađorđević, srpske princeze kojoj Srbija kao zemlja nikad nije odala počast.
Sve u svemu iz celokupne price koju je Ljiljana ispričala kroz Zid tajni, i Lidija i ja, a i svi drugi čitaoci koji su se susreli sa ovom knjigom, smo naučili nekoliko važnih lekcija.
 
"Ne postoji polovična sreća. Ona je ili puna kao pun krug, ili je nema!
Život u isto vreme i daje i uzima!"

Lidija kao jedna od glavnih junakinja celokupne priče naučila je od princeze Jelene, kako dostojanstveno treba podneti sve što se nađe na životnom putu i da poštenje i pravda uvek treba da budu na prvom mestu.
 
Ja sam od ove dve divne žene i naravno Ljiljane Šarac kao treće žene koja je sve ovo pretočila u divan roman samo postala svesnija onog što sam već znala a što mnogi ljudi zanemaruju, a to je koliko je lepo voleti i biti voljen.
 
Spoj prošlosti i srpske istorije uz život žene u sadašnjosti koja i sama prolazi kroz burne dane je doneo celinu koja opije i koja čitaoca teleportuje čas tamo čas 'vamo. Čitajući ovaj roman želela sam još podataka, želela sam još datuma i istorije a isto tako želela sam srećan završetak Lidijine priče. Čitajući roman i uskakajući u nove stranice, moje misli i mašta su krojile priču sve dok nisam došla do napisanog Ljiljaninim perom. Shvatila sam da bih i ja baš isto napisala i opisala sve to i da jednostavno drugačije nije moglo. Sama knjiga i čitanje ovakve knjige u meni je produbilo želju da okrenem istoriju, da okrenem stranice nekih knjiga koje pišu o životima svih tih pomenutih znamenitih ličnosti koji su obeležili to vreme. Za trenutak se samo trgnem i pomislim u sebi "a šta ako naiđeš na sasvim drugačiju priču pa budeš besna na same istoričare koji su u nebesa uzdizali muške vladare dok su princeze poput Jelene bile nevidljive a ustvari su itekako obeležili prošlost." 
Nisam sigurna želim li da znam još, ali sam sigurna da ovaj roman ima moju preporuku od srca za sve čitaoce koji žele da uplove u Zid tajni. Ipak su tajne ono što nas na kraju zaokruži i obeleži.