Drina Steinberg - Bejla

Izdavač - DRINA STEINBERG PUBLISHING HOUSE

Drina Steinberg - BEJLA

Suzanin osvrt na trilogiju Purpur Arkone možete pročitati OVDE

I sad ja kao treba nešto da kažem za Bejlinu priču a pritom da ne otkrijem ništa jer mnogi treba tek da zarone u nju? Ufffff
Živa sam, mrdam, što je bitno, mada sam bila na samoj ivici da dušu ispustim u više navrata. Dok su neki mirno spavali ja sam sa knedlom u grlu gutala svaki redak knjige. Kad sam je uzela u ruke rekla sam sebi "Hvala đavolima što je knjiga debelaaaa ima dosta stranica za razliku od nekih drugih" ali kada sam došla do kraja knjige želela sam još toliko, jer sve što je tu pisalo bilo je malo da zadovolji moju čitalacku stranu. Ovo što ću napisati možda bude dugo i možda pomislite ona će celu knjigu prepričati. Ne brinite, ovo je samo moj osvrt, u knjizi ima mnogo toga što nisam pomenula a koja su ključna za sve likove pa i za sam roman. NE možete ni da zamislite kakvo vas putovanje očekuje uz nju.

Što se tiče same priče, počinje onim našim fucking Bogom zbog koga smo suze prolile u Purpur Arkone. Počinje njegovom dominacijom, njegovim stavom, njegovom moći koja baca senku na sve ostalo. I na početku nove "tuđe" priče on jako čezne za svojim mirom, svojim "životom", svojim dahom. Ipak je on Bog i ljubav za njega je večna i jedini delić neba koji je njemu mirna luka je sazvežđe u kome je središnji deo baš to purpurno isijavanje. I posle 20 godina... Retkost je da neki čovek voli jednu osobu celog života, bez pre i bez posle, ali kod njega to dođe kao normalno. Prosto nedostižno za nas smrtnike.

"Nagli prasak groma, praćen iznenadnim pljuskom i silnim udarima vetra... potpuno mokra od kiše, polako se šetala devojka u maslinastom kaputu..." 

i poremetila prvi dan u "Bejli". Bejla, ćerka boga Jarila i prelepe Purpur, devojka koja radi šta hoće a ne šta joj se kaže, mali prkos u svemu onom što se oko nje dešava. Temperamentna na majku, ponosna na oca, drska, prelepa, vatrena i svojeglava do bola. Ne treba ni da se pitamo na koga je. Knjigu kontrolišu njene "gluposti" koje ona radi da bi učinila dobru stvar jer ili nešto nije razumela kako treba ili je čula pogrešno. Iz inata što sve od nje kriju, jer ona je naslednica trona, pokušava sama da dokuči šta to veliki bogovi rade mimo nje. U svom pokušaju da zaštiti one koje voli ona deluje kao nezrelo derište "curica", koja bi nešto a ne zna kako. Ona ludi sto je smatraju malom devojčicom, a što ona poriče uporno rečima da je ona "Bejla, ćerka boga rata i proleća, naslednica trona Java i buduća vladarka sveta i da njoj ništa ne može da se desi." Ipak je ona bila najmoćnije biće univerzuma koje je kao i svako dete želelo da bude u centru pažnje dok sa druge strane sve ono što je radila delovalo je kao razmaženo, radoznalo, nemoguće derle koje svoje moći koristi za razbacivanje. Istina je bila drugačija jer Bejla je tačno znala šta radi, zašto i kako jer ona je neko ko u sebi ima zaštitničke osobine i ko žudi za borbama pa samim tim prkosi svima i svemu. Niko nije znao da su njoj moći samo dar koji može da iskoristi a opet i ne mora, jer moći su bile ono što je mogla da drži po strani samo ako se dohvati svog mača ili luka. Bejla je svesna sebe, svoje moći, svog karaktera i svega onog što ona predstavlja da sama knjiga odiše time i prosto nas tera da joj se divimo.

Usputna zaljubljenost za koju ona misli da je ljubav prosto će isčiliti kada njene oči ugledaju savršenstvo. Čistu ravnotežu. Smirenost i oprez i najlepše oči na svetu.
Žad. Nema dalje! General Berkut Žad Lesnik! I to je bilo dovoljno da ona pretrne. Prvo je mislila da je to od straha jer je uhvatio u još jednoj njenoj zabranjenoj avanturi ali kasnije će shvatiti da je on njen dan, njena noć, njen osmeh na licu, njena vatra u grudima zbog koje gori. Kada sebe ubeđujemo da je ono što osetimo samo bes prema nekome ko želi da bude moćniji, svesniji, bitniji od nas, dolazimo do inata i ne dozvolimo da to osećanje postane ono sto zapravo jeste. Tanka je linija između mržnje i ljubavi, i Bejla i Berkut su oličenje te izreke. Svaki njegov smeh na njen račun stvarale su u njoj tornada besa i ljutnje i želju da mu pokaže sa kim ima posla.Ali...

"Svojim očima ustrelih njegove. Gorele su svojim besprekornim sjajem žada. To nestvarno zelenilo poče da me doziva. Da me uvlačii u sebe. Plovilo je kroz mene, kroz moj bes, ostavljajući u meni tragove nelagodnosti. Namrštih se zbog onog što osetih. Taj osećaj mi je bio potpuno nepoznat, i sto je najluđe od svega, taj njegov pogled, taj prkosni stav i nadmen osmeh mi naježiše kožu i izazvaše treptaje u stomaku..." 

"...Samo sam stajao čvrsto držeći je za ruke, i gledao je pravo u oči. Njihova zelena boja razbijala se pod naletima različitih emocija. U isto vreme mrzela me je, sijala, ubijala me i tražila mi je da je ne pustim."

Odavno se desio trenutak gde je on mrzeći nju počeo i da joj se divi, želeći da je vidi mrtvu zbog ubistva Luke, počeo je da se divi njenoj borbenosti, njenom stavu i time što je bila. Zadirkujući je, shvatao je da tone duboko u nepovrat dok su njeni leptirići obuzimali njene misli, telo, oči i srce. Ta vatra kojom je ona gorela bila joj je kao oreol koji ona nije želela da prihvati. Bar ne na početku. "Mrzela" je njegovo prisustvo a želela ga je uz sebe i pored sebe. Govorila sebi da je on jedan drkoš koji nije zaslužio da hoda zemljom kojom ona hoda, dok se on lagano uvlačio u njenu dušu.
A on, on je bio svestan nje i pre nego je srce zakucalo za nju. Da li možemo da volimo i mrzimo u isto vreme? Berkut je sebi prebacivao ta osećanja i ujedno dok je "mrzeo nju" mrzeo je sebe zbog tog osećaja. Borbu koju je vodio u sebi bila je gora od svakog rata koji je prošao i u kom je bio.

"Zbog nje je sam sebi rastrgao grudi i isčupao sav svoj ponos iz njih, sam sebi otkinuo obraz i pljunuo na njega..."

"Dva meseca trpim njene ogromne masline od očiju kad mi se unese u lice, tražeći od mene da ih slušam. Osam i po nedelja posmatram njene riđe lokne kad ih nehajno zagladi.... Šezdeset dana udišem njen miris kad mi bez najave uleti u sobu. Hiljadu četristo šezdeset i četiri sata gledam njene pege kako srećno zadrhte... A beskonacno dugo će trajati moje noći sa snovima o njoj." 

Pa ne vole samo bogovi onako jako, može to i Berkut polubog. Dok je on znao da ga ja Bejlina vatra već obuzimala, ona je osluškivala svoje srce i pokušavala da mu ne veruje. Znala je da je on savršenstvo ali da se njoj desi da zbog muškarca padne ispod svog ega, da dođe u situaciju da moli i bude slomljena, to nije verovala. Kako su prolazili njihovi zajednički trenuci i milovanja očima, tako su duše pronalazile put jedna ka drugoj. Kada joj je spustio poljubac u kosu, osetila je sve one munje koje je bacala od sebe kako je probijaju. Kako izgleda kad pretrneš shvatajući da ti je spustio poljubac u kosu? Pretrneš od straha ili?
Njihove duše kao i pogledi su se preplitali, gutali su jedno dugo. Njegov žad i njene masline.

"Toliko smo jasno bili potrebni jedno drugom, da bi to slep video, gluv čuo a mrtav osetio."

Mislili ste da je ljubav Jarila i Purpur jaka, nedovoljno opevana? E posle Bejle ćete shvatiti da je ljubav Bejle i Berkuta toliko jaka, lepa, snažna i toliko oduzima dah, da iako je drugacija od ljubavi Jarila i Purpur, jednostavno je baca u drugi plan. Dugo se Bejla pitala zašto dozvoljava jednoj santi leda kakav je Berkut da je slomi, zašto se njeni odbrambeni štitovi ne podignu, zašto je odjednom postala slaba i zašto je želela da se pored njega probudi žena u njoj. Ništa od tih osećanja joj nije trebalo a osetila je da čezne za tim, i to je plašilo. Kada je napokon osećanje u njoj pobedilo neukrotivu Bejlu prepustila se. Došla je kod njega jer joj je bio potreban, jer je duša čeznula za delom koji bi je učinio potpunom.

"Trebale su mi njegove rane da umanje moje i njegovi ožiljci da njima prekrijem moje."

I onda se desilo, slom univerzuma, pad svakog prokletog zida između njih dvoje, pukotine su prošarale njihove razume i dovele do stampeda emocija. Želja i strast su obgrlile njihova tela i postavile deliće puzle baš onako kako treba da to ispadne slika ljubavi.
Uzivala sam u samoj borbi njega i njegovog srca, u svađi sa samim sobom zašto je dozvolio da se to desi, on veliki general.

"Ona, moj najveći neprijatelj, postala je moja jedina slabost. Pogazila je moju mržnju, strgla mi je ponos. Ogolila me svojim delima i rečima. Dotakla me pogledima i mirisima. Njena jebena kosa, ta usijana lava koja te odmah upozorava da se ne igraš sa njom, izlila se na mene.Zapalila me..." 

PUKAO SI,GENERALE!

"Rastrzan sam između mozga i srca koje je već mesecima sve osim mišića. Između svoje obaveze da je ceo život mrzim i potrebe da je još jednom imam. Rastrzan sam između onog što jesam - njen protivnik, i onog što želim da budem, njen muškarac!"

Nakon prve epizode pokušali su oboje da objave rat svojim srcima. Pokušavali su da se drže podalje jedno od drugog, pokušavali da sebi dokažu da su greška, ali univerzum nije imao te planove sa njima. Bili su povezani jakom vezom, bili su jedno a da toga nisu bili svesni. Drhtali su na svaki pogled i zov srca i to je bilo dovoljno da jedno drugom sebe daju dok se njihovi razumi protive. I kad nisu bili zajedno prozimali su jedno drugom misli i svaki minut su pokušavali da se izbore sa tim. Kada su se Bogovi probudili, kada su se situacije okrenule protiv mira i idile, njihova ljubav ih je obrglila i to više nije bilo moguće razdvojiti.

"Ima li veće magije od ljubavi i snažnije osobe od one koja voli i koja je pritom voljena?!"

Borbe za mir, borbe za Jav, borba za opstanak sveta nisu bile krah njihove ljubavi. Osnazile su ih tako jako da je nit koja ih je vezala prerasla u magiju koja ih je stopila jedno u drugo.
Usponi i padovi koje su imali, trenuci koji su se namestali da ih oslabe bili su samo to, trenuci. Pobeđivali su njegove demone, njenu borbu da se ne daje čoveku koji je slama. Sve što se dešavalo da ih oslabi, samo ih je kasnije dovelo do trenutka kad u bili toliko snažni da spase svet i da pokore svakog lošeg ko je pokušao da dovede na presto ono najlošije.
Nije se plašila za sebe dok je on bio pored nje, niti se on plašio ičega dok je ona držala njega za ruku. Plašili su se jedno za drugo, a opet se izdigli iznad toga i u borbu krenuli spasavajući svoj svet.

Borba ko i svaka borba nikad ne teče po dobru, u moru oscilacija padova i uspona, slomila ih je nečista sila. Loša magija. U jednom delu knjige je u sebi pomislila "Vuk,orao i ja. Ni manje vojske ni veceg pobednika." Uz sve to pridružio se i on, veliki general.

Kada ih slome neprijatelji, kada on nestane, orao nestane, vuk utihnu, njena duša iako je bila "raskomadana živa rana" uspela je da se izdigne jer shvata da je ona ta koja mora pobediti zlo i koja je dužna da spasi univerzum. U njoj se sve sjedinilo, sva njena želja se skupi i probudi u njoj mračnu stranu. I nije se plašila da će njome ovladati zlo i tama. Neko joj je rekao da koju god magiju da poseduje ukoliko želi da je koristi za dobru stvar biće i ona dobra. Uspela je da pobedi svoje demone, uspela je da otera tamu, i nije marila za sebe. Želela je to da učini kao naslednik Java, kao osoba od koje se to i očekuje. U tom trenutku je mali devojčurak nestao, uobraženo bezobrazno derle se pretvorilo u odgovornu Boginju kojoj je bitnije sve osim nje same. Kad već krvari, kad joj duša ispušta poslednji atom snage onda je želela da povuče svo zlo sa sobom. Nije joj bilo lako dok joj duša krvari da polaže testove svoje slabosti. Stalna borba Bejle sa svojim demonima i svojim unutrašnjim žudnjama za detinjstvo, za majčinu ljubav stavila je više puta na tu proveru. Na samom kraju priče, u borbi za opstanak, kad je morala da žrtvuje sve test je bio najveći. Teško je kad znaš da žrtvuješ sve a ništa kao nagradu ne očekuješ, samo mir jer si uništila onog ko je tebi otkinuo sve voljeno iz duše. Dođes na samu liticu svoje granice i kontrolišeš padanje sa nje a pritom znaš da možeš da se obuzdaš i ne padneš. Hocćeš ili nećeš? Test kada ti u žaru borbe stave majčin lik ispred očiju. I onda te iznova sjebe osećaj da je tu neko koga si ceo život željan, a u tom trenu najpotrebniji. I kao kreneš rukom i shvatiš da je čista iluzija, ne postoji kao tvoje nešto nego je samo oružje protiv tebe. Urušiš se, propadneš u svoj lični mrak. Hrabrost je izdići se iz tog mraka, iz te provalije i naći snagu da zakovitlaš mač u osobu koju voliš znajući da je to samo još jedno zlo. U knjizi je Drina uspela da nam da jasnu lekciju kako pobediti svoj strah, svoju bol i svoje unutrašnje demone, svoju tamnu stranu.

Međutim, bogovi ne bi bili bogovi da nam ne podare ono svetlo na kraju tunela. Početno slovo njihove priče, njihova mrvica ljubavi, iako puna boli, je bila samo početak jedne od najlepših ljubavi na svetu. One o kojima se samo u pričama pripoveda i u snovima doživi. Kad pročitate Bejlu znaćete o čemu pričam. 

I na kraju ON, Jarilo. Shvatio je da je Bejla upravo ono što je znao da se krije ispod onog devojčurka. Odrasla je u ono što je i Purpur predstavljala. Posle onog njegovog "Samo da prođe ova noć, sutra će biti sve ok", sunce je ujutru opet zasjalo i dobro je vladalo svetom. Dok se Bejla izborila sa svojim liticama slabosti, on je na svojoj litici stajao i vagao u svojoj glavi. Tu kreće njegova priča koju, ja lićno, nestrpljivo očekujem.

Moglo je ovde još da se priča i piše. Lagano sam knjigu mogla da napišem o knjizi Bejla. Mogu vam reći da mi je knjiga išarana raznoraznim podvlačenjem onoga što je vredno i da sam vam samo mali delić toga prenela ovde. Na vama je da dozvolite  da vas ova priča obavije i uvuče u sebe.

Suzana Mihajloviić