Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO
Pogledaš korice, pročitaš naslov i pomisliš savršena letnja razonoda. Kreneš da čitaš i shvatiš da početak knjige nije baššš to. Prvo se susretneš sa sjebanim životom Ele, i sa onim šta jedna devojka bez ikoga svog proživi a ustvari ne bi trebalo. Nekoga takav život napravi na jaku osobu. Spremnu na sve. A zatim se pojave Rojalovi, tata Kalum koji je savršeno predstavljen u knjizi kao neko ko izgleda predobro sa svojih 40 i kusur godina. Ali nevolje se ne završavaju sa njim i njegovim savršenim izgledom i punim džepom. Pored njega su tu i njegovih 5 sinova. Isto tako savršeni, isto tako lepi, jaki, muževni, jednom rečju neodoljivi. Ona nakon raspada svog života, uplovljava u njihove kao štićenica doma Rojalovih. Neko je prihvati, neko ne a sve zato što su i oni prilično sjebani u ludilima svojih života.
“Ovo nikada neće biti moj dom. Nije mi mesto u raskoši, mesto mi je u bedi. Toliko znam. Tu se osećam prijatno jer beda ne laže. Nije upakovana u ukrasni papir. Ona je to što jeste.”
Oni savršeno nepredvidivi, savršeno isklesani sa svim svojim manama, vrlinama i bogatsvom.
Boreći se celi život, Ela nastavlja da se bori, predajući se polako novom životu. Koliko je teško ostati svoj, suzdržavati se i ne padati pod uticaj zna samo ona. Koliko je teško odupreti se srcu i tananim nitima dopadanja i sviđanja da ne preraste u ljubav zna ona i on. Krijući se iza besa, prezira, sebičluka , rađa se nešto novo za nju, novo za njega.
“Rid mi prilazi još korak i sada smo toliko blizu da se svaki put kada udahnemo naša tela dodirnu.
Dovoljno je zgodan da osetim kako mi se usta suše, a osećam i trnce na mestima na kojima sam se nadala da kreteni kao što je on ne mogu da ih pokrenu. Ali od majke sam naučila da telo često ume da voli ono što glava mrzi. Trik je postarati se da se zna da je glava gazda. “
Dan za danom, borba u školi, borba u kući, borba za opstanak njenog karaktera. Ne samo da je morala da se bori sa braćom, sa Kalumom, već je morala da se bori i sa samom sobom. To je za nju bila najgora borba, preslišavati sebe misliti jedno a raditi drugačije. Sve pada pod njegovim pogledom, osmehom, pa čak i njegovim drskim naređenjem. Pada ona!
Njen prezir u jednom trenutku jeste jači od njegovih najlepših očiju i njegovog snažnog tela.
“Znam da me želiš. Znam da umireš da se vratim na kolena. Ali dobrano će zahladiti u paklu pre nego me ponovo vidiš na kolenima. Ne bih te dotakla ni da mi platiš. Ne bih te ponovo dotakla ni da me preklinješ. Čak i kad bi mi se zakleo da me voliš više nego sunce dan i mesec noć...”
Danonoćno nadjačavanje karaktera Ele i Rida, danonoćna borba njihovih prezira i odupiranja dovodi do toga da im se putevi ukrste.
Što ti trezan misli to ti pijan govori, što je i sa njom bio slučaj.
“Zovu me Rid uništitelj.”
Zvuci tužno.
“Ne dopada mi se.”
“Stvarno, a kako bi me ti zvala?”
Otvaram usta i kazem: ”Zvala bih te svojim.”
Nakon večeri priznanja sve se menja, srećni su iako misle da je sve to pogrešno. Srećni su iako njihovi karakteri nisu različiti da bi se privukli. Isti su, dve duše slomljene do bola, dva srca željna onih pravih osoba pored sebe. Dokazujući sebi kako mogu jedno bez drugog spajali su se sve više.
Lepo ispričana priča o borbi, lljubavi, sviđanju. Lepa priča na koju na kraju Princeze od papira pada senka. Hoće li se to ispraviti u Princu, ostaje da se pročita.
Kako bi Ela rekla na početku “Sudbina je za slabiće - one koji nemaju dovoljno moći ili volje da oblikuju život prema svojim potrebama.” Ona taj slabić nikad bila nije. Bila je uverena da će jednog dana imati dovoljno moći kako bi upravljala onim što se dešava sa njom i oko nje. Ali život je velika vrteška. Okrene se svaki put uprkos bogatstvu, moći i jačini nekog društva. Laži, intrige su ono što slama osobe i dovlači veliku buru u njihovim životima. Tako je sa Rojalovima a tako i sa Elom.
Na kraju prve knjige želim odmah da se dokopam druge, ne želim kraj. Uprkos nekim mračnim trenucima knjige ovo je priča od koje se osećaš mlado, lepo, i od koje zaigra stomak i leptirići u njemu.
