Wednesday 28 August 2019

Lorenco Marone - Sutra ću možda ostati



''U detinjstvu mi je ozbiljnosti bilo preko glave i sad mi sasvim odgovara ovaj otrcan život pun ironije koji, ako ništa drugo, bar uspeva da mi izmami osmeh.''

Luče ima 35 godina, pokušava da izgradi karijeru, veza od dve godine koja je slutila na nešto ozbiljnije se raspala, odnos sa bratom i majkom je daleko od idealnog još od kada ih je otac napustio... Luče se svakog dana bori sa predrasudama zbog svog provokativnog izgleda... sve u svemu, život joj nije baš najsjajniji.

''...ali život je ponekad pravi smrad, pogan i prkosan, nimalo ne mari za tvoje molitve i nade - ljubav ti pruža ako on to hoće. I kad on hoće.''

Dok se bori sama sa sobom i dok pokušava da donese odluku da li da pobegne ili da ostane u Napulju, život joj iznenada menja štene koje pronalazi na ulici - Veseli (Blistavi um), jedan filozof u invalidskim kolicima sa kojim će da deli večere i razgovore o umeću življenja, jedan ulični umetnik zbog kog će joj srce opet zaigrati i novi zadatak na poslu koji joj se uopšte nije svideo...

''Zapravo, ima nade čak i za nas neizlečive sanjare, koji nikako da odrastu i uhvate se ukoštac sa životnim nedaćama.''

Luče dobija zadatak da špijunira majku malog Kevina i da skupi dokaze da je nemarna kako bi otac dobio na sudu puno starateljstvo... Međutim kada upozna Kevina i Karmen, shvata da radi nešto potpuno pogrešno i pokušava da ispravi sve jer joj je Kevin osvojio srce, iako nikad nije volela decu.

''Još gore je to što nemam blagog pojma sa decom. Šta da radim kad ne volim slinavce! Gledam one majke kako ih cmaču, smeju se, igraju se s njima i samo pričaju o svojoj deci, te kako su lepa, te kako su nestašna, ali pametna: moj je progovorio sa godinu dana, moj u devetom mesecu, moj od trećeg meseca uči hemiju. Ne verujem onima koji kažu da će deca spasti svet. Zaboga, kao mala sam bila prava napast, kidala sam repove gušterima, gazila puževe, krišom šutirala pse. A dečaci su bili još gori! Moj brat je bio serijski ubica insekata. Uprkos tome, tetke su nas nazivale anđelčićima.
Tako da ne nasedam kad vidim neku majku kako se previše zanosi svojim detetom. Dovoljna je samo sitnica da neki anđelak postane okrutan i nasilan: pomaziti ga kad ne treba ili ga ne ukoriti onda kad treba. A još manje treba vašem anđelčiću da postane plašljivo i nesigurno dete koje će se preobraziti u nesrećnog odraslog čoveka: nepokazivanje ljubavi, uskraćeno objašnjenje, nesaslušana molba ili očev odsutan pogled.
Ma kakvi anđelčići. Svi mi stvaramo čudovišta.''

Ovu knjigu sam kupila još na sajmu knjiga, ali zbog ogromne blokade s kojom se borim već par meseci tek je sada došla na red.
Iako sam, moram priznati, malo više uživala u ''Sitnicama koje život znače'' (isti autor je u pitanju) i ova knjiga mi je osvojila srce.

''Ja, međutim, još nisam oprostila don Karmineu i takvima kao što je on, nedeljnim katolicima što usrdno kleče pred oltarom, a čim izađu iz crkve, netrpeljivo prođu pored dečaka tamne kože koji im prilaze molivši za pomoć.
I nikad im neću oprostiti.''

Luče i njena ljubav prema Veselom, njeni razgovori sa Don Vitoriom koji su stvarno nešto posebno, kao i njena ljubav prema Karmen i Kevinu pokazuju koliko je teško samo otići kada smo okruženi bićima koja nas ispunjavaju emotivno i koliko se životne odluke menjaju zbog toga.

''Svačiji život je - kad malo bolje razmislimo - složen i zamršen ekosistem u kojem izbalansirano obitavaju neuroze, nezadovoljstva, sujeta, lepe i ružne vesti, traume i patnje, mali trenuci sreće i sati dosade, no ipak, u očima drugih naš život je uvek isti. ''

Priča nosi svoju težinu i mene je stvarno dotakla.
Hrabrost ponekad ne zavisi samo od nas samih, već i od razumevanja i podrške okoline kako bismo razumeli srž problema i napravili prve korake prema suočavanju sa onim što nas parališe.

„Odvratno mi je sve što je normalno, štaviše, plašim se svega što je normalno, jer upravo su ’normalni’ skloni najvećim zlodelima, svemu najgorem.”

4,5 zvezdice

''Ostatak sveta sastoji se pak od ljudi koji su snove zamenili za sigurnost, a upravo sigurnost ruši ovaj mali svet u kojem smo prisiljeni da živimo jedni sa drugima.''

„Jesi, Luče, romantična si, kao svi oni kojima su džepovi puni snova i nada.”

No comments:

Post a Comment