Sunday, 28 January 2018

Stefano Beni - Margerita Dolčevita


Izdavač - NOVA KNJIGA

''Čak i kada imaš četrnaest godina i šest meseci možeš da žališ za nečim. Kažete da je prerano? A šta ako umreš sa petnaest?''

Margerita ima 14 godina, živi sa svojom porodicom normalnim životom u predgrađu. Takođe, život im ulepšava pas Kuntalo.
Oni su obični, majka gleda sapunice i puši virtuelne cigare, otac popravlja stare stvari, jedan brat je zaljubljen u svoju učiteljicu, dok je drugi pravi pubertetlija.
A Margerita voli knjige, prirodu i životinje, štreberka i puna je mašte.

''Čim deca odrastu, odmah shvate da nije istina ono što su im govorili kad su bili mali, pa ipak i oni svojoj deci recikliraju istu staru laž. To jest, svi žele da deci prodaju jedan bolji svet. Već vekovima se igramo gluvih telefona, a ishod je da je ova Zemlja, ovaj mehurić pun mržnje.''

Jednog dana ova porodica dobije nove susede koji grade kuću u obliku kocke. Dvorište im čuva opasni pas čuvar, oni su sređeni, poslovni ljudi i naizgled savršeni, tj. potpuno drugačiji od Margeritine porodice.
Oni imaju samo jendu ''grešku'', sina Angela, koji se dopada našoj glavnoj junakinji, jer je čudan, jeziv i drugačiji od svoje porodice. 

''Kada volim, mrzim svakoga.''

Pojavom savršene kocke i novih komšija, sve se menja, uključujući i Margeritine članove porodice koji počinju da slušaju njihove savete i zaboravljaju sve ono što su bili.
Međutim, Margerita im ne veruje jer oni ruše sve ono što ona voli.
I tako počinje njena borba protiv ostatka sveta.

''Lepe i užasne stvari uvek stoje jedna uz drugu.''

Bajkovita satira o Margeriti koja razume svet bolje od odraslih i o njenoj imaginarnoj drugarici Prašnjavoj devojčici koja besni kada se sprema neko zlo.

''Uvek je tako: da bi sredio jednog zlikovca, potamaniš hiljadu ni krivih, ni dužnih.''

Ovu knjigu sam sasvim slučajno kupila na Sajmu, priznajem, privukla me je naslovna stranica, ali nisam se pokajala.

''Sem toga, kad hoćeš da zaspiš, treba da zaustaviš misli, a to nije lako. To je kao kada si u čamcu: prestaneš da veslaš, a onda te talas dohvati i odnese na obalu, ili na pučinu ili bogzna gde.''

I sama urlam koliko je važno da sačuvamo prirodu i životinje, prezirem klovnove na tv-u i većinu ljudi, tako da sam razumela Margeritu i njenu borbu.

''I zato ja, devojčica kojoj ističe rok, smatram:
da odrasli više nemaju čemu da nas nauče;
da bi bilo bolje da mi odlučujemo, a da oni pišu pismene zadatke protiv rata:
da bi trebalo da se okanu snimanja filmova u kojima pravda pobeđuje i da učine nešto za tu pobedu čim izađu iz bioskopa.''

Samo zbog zbrzanog i haotičnog kraja, dajem 4 zvezdice, inače bi bilo 5.

''Napolju je promicao grad, siv i pokisao jer je proleće kasnilo, možda će doći i iduće zime.''


1 comment: