Kersti Mozli - Dečko koji mi kuca na prozor

Izdavač - VULKAN IZDAVAŠTVO

Kersti Mozli - DEČKO KOJI MI KUCA NA PROZOR

Bože budi precizan i baci mi jednog "Lijama" bar na par dana da me preporodi 😀
Ovo je moglo da se napiše i na kraju mog osvrta na ovu knjigu ali moralo je da bude napisano ispred svega.
Knjige treba da nam budu beg u nesto naše, nestvarno, manje stvarno. Naravno da postoje knjige koje su i previše stvarne, ali ljudi moji, Dečko je na ivici nestvarnog. "Dečko koji mi kuca na prozor " je baš to, i presrećna sam što sam pobegla u nju. Raspilavila me, kao u crtaćima kad se crtani likovi svuljaju na stolici od miline.

Ljubavna priča, tačnije životno ljubavna priča dve osobe koje su jedno drugom poklonili sve. Baš sve!
Porodica sa problemom koji se dešava i prisutan je dok su Amber i Džejk mali sve dok ne prekvite sa tim lošim, ali prekasno. Amber je devojčica koja je prepuna boli i straha, prepuna ružnih sećanja i zombija koji joj piju krv svake noći kad zatvori oci. Traumu koju ima ublažuje sasvim neobičan gest dečka iz komšiluka, najboljeg druga njenog brata. Nije imala odgovor zašto je tako, ali je tako. Sve nestane kad se oseti bezbedno i sigurno u njegovoj blizini. On, Lijam, neko ko je kao u najlepšim ljubavnim filmovima svoj prvi pogled na devojčicu poklonio njoj i ona je tog trenutka postala njegov Anđeo. Ne verujem u ljubav na prvi pogled ali ova knjiga ruši sva moja neverovanja u vezi toga. Poklope se valjda te neke kockice, ljudi, misli, osećanja, poklope se dlanovi i sve dođe na svoje mesto. Pronađu se dve duše suviše rano i onda prođu onaj klinački sladak put. On, štiteći nju od sopstvenih strahova svako veče je bio noćni Lijam, njen dečko koji pokuca na prozor i postane zaštitnik. Zagrli je i sve nestane 

"... Odlučno je odmahnuo glavom. 

"Ne odlazim dok ne prestanes da plačeš", rekao je. 

Čvršće me je zagrlio oko struka i oborio me na krevet, pored sebe. Bilo mi je lepo. Osećala sam se sigurno i zaštićeno u njegovom čvrstom zagrljaju. Prestala sam da se opirem. Predala sam se i šćućurila uz njega čitavim telom. Jecala sam mu na grudima."

Iako je on bio oličenje lepote i bio je mangup za kojim je horda devojaka uzdisala, ipak je ona bila ta sa kojom je uveče zaspao i ujutru se budio, onako samo da bi je zaštitio od njenih strahova i podario miran san. Imala je noćnog Lijama koji je prebdeo uz nju i bio joj "drug" koji je skrivajući svoja osećanja prema njoj bio tu za nju uvek i pored koga se osećala potpuno zaštićena. 

"Retko kad smo imali nešto lepo da kažemo jedno drugom. Zbog toga smo najčešće ćutali." 

U toj njihovoj noćnoj tišini su se pronašli.
Drugi Lijam, dnevni , bio je šarmer, zadirkivao je, flertovao sa njom, sa svima oko sebe i bio nepokolebiv. Kad se noć i dan isprepleću u jednoj osobi i kad preovlada onaj njen, to postane prelepa priča o dvoje mladih koji svoje duše poklone jedan drugom. Srca drhte kad su u blizini, oči se cakle, počinje golicanje mašte, zadirkivanje, hoću neću igra i sve ostalo što tinejdžeri dožive kroz nezaboravno iskustvo te prve prave ljubavi. Njegova prikrivena ljubav kad ispliva on je podigne tako visoko iznad svih da je to prosto nesalomivo. Pa zar nije ljubav takva?

Postojao je u knjizi momenat koji je malo zatamnio sliku celokupne knjige, ali pomislivši na prelepu ljubav koja je kroz svakodnevne njihove čarkice i zavrzlame opisana, padne u vodu deo koji i nije baš za ovakvu knjigu.

Momcima preporuka od srca, trebate pročitati knjigu jer je ovo lepa lekcija kako treba postupati sa ženskim bićem, devojkama bi išla preporuka da je pročitaju i da shvate kako treba gledati malo šire i više od onoga ispred njih. Postoje skrivene stvari između redova samo ih treba uočiti, i doživeti na pravi način.

U knjizi ljubav pobeđuje sve, čak i sa Amberine strane ovo je bila ljubav toliko jaka da se zbog osobe koju voli suoši sa najgorom noćnom morom i najvećim bolom. To je ispit koji su oboje položili. Amber je pobedila svoju nesigurnost i bila njegov Anđeo a on, on je nestvaran i božanstven u svakom slovu, svakoj rečenici i stranici ove knjige. Ali baš, baš, baš svakom. 

Neko bi rekao najlepše su tišine dve duše i ne bi pogrešili uopšte. Ova knjiga pokazuje da su najlepše topline koje se dobiju zagrljajem dva tela, dve duše, jakim zagrljajem njenih i njegovih prstiju. Topline koje su utočište i snaga, lek i uteha u moru bolnih sećanja. 

Suzana Mihajlović