Sunday, 18 June 2017

Federiko Moća - Tri puta ti (deo prvi)


Izdavač - Čarobna knjiga
★ ★ ★

Pošto nam je Čarobna kuća izdelila ovu knjigu na dva dela i recenzija će biti iz dva dela. Mada, još uvek ne znam kada ću pročitati drugi deo, jer sam od ovog poželela da počupam sebi kosu sa glave. A i nervira me kad izdavači ovako izdele knjigu - naplati više, ali daj nam celu knjigu odjednom, alergična sam na ova seckanja zbog cene i računice.

''Ljubavi, pokušaj da zaboraviš…”
“A ti se zakuni da zbog tebe više nikad neću patiti…”
“Kunem se.”
“Molim te, ako misliš da nećeš moći da održiš tu zakletvu, odmah idi. Inače će biti kao da me lagano ubijaš. Još mogu da imam neki život, mogu ponovo da se zaljubim… možda…''

E sad, da krenem...

''Zar nije divno što možeš do kraja da se pouzdaš u drugu osobu? Da se staviš u njene ruke, da joj poveriš svako moguću nesigurnost, svaku sumnju, baš kao što ti sada radiš sa mnom? Mislim da je to nešto najlepše na svetu.''

Svi znamo kako se završila knjiga 'Želim te'?!
Ona poslednja stranica je ostavila toliko pitanja iza sebe...
Hoće li Đin oprostiti Stepu? Hoće li on konačno zaboraviti Babi?
Hoće li Babi konačno odjebati u skokovima iz ovih knjiga i Stepovog života?
i posle 6 dugih godina, odgovori su tu... I toliko su glupi da ne znam kako sam izdržala da ne pocepam knjigu.

''Ali postoji li oproštaj za ljubav?''

Đin je oprostila Stepu, žive zajedno, ljubav je tu, bar ako pitate nju. Što se Stepa tiče, on se smirio, sada je direktor firme i živi nekim normalnim životom. Zaprosio je Đin i dok se venčanje sprema, dok život teče nekim svojim uobičajnim tokom... pojavljuje se Sotona lično da sve pokvari... Dobrodošla nazad Babi.

''Kosa joj je kraća nego u mom izbledelom sećanju, ali njene plave oči prodorne su kao uvek, njen osmeh lep je kao svaki put kada sam ga ja izazvao.''

I naravno, glupavi Step se opet istopio i pretvorio u nesigurnog dečaka pred udatom ženom koja ga je toliko puta sjebala i odbacila.
No, Babi ne upada u njegov život iz čiste dosade. Ima veoma bitnu stvar koju treba da mu saopšti posle 6 godina.
I ta 'sitnica' o kojoj je tek sad odlučila da progovori, menja sve.


''Ne uspevam da prihvatim da sam izgubio i sekund svakog tvog trenutka u životu, svakog tvog daha, svakog tvog osmeha ili bola, ja sam želeo da budem tamo, čak i u tišini, ali tamo, blizu tebe, uz tebe.''

Nakon susreta sa njom, u Stepu nastaje zbrka Babi ili Đin, Đin ili Babi i to se vrti do kraja prvog dela knjige.

''Ma hoće li ikad doći trenutak da se zasitim tvoje ljubavi? Šta god da se desi, čak i ako jednog dana budeš potpuno moja, da li će se utoliti ova glad koju osećam za tobom? Ali sam sebi odgovaram: ne, nikada te neću imati dovoljno.''

I dok razmišlja kako da prelomi, venčanje se približava, i jedna lepa vest od Đin će ga gurnuti prema oltaru. 

''Moraš da puštaš da te muškarci čekaju sve dok stvarno ne mogu više, a ni ti. Eto, onaj koji istraje i ostane jeste onaj savršeni.''

Venčanju naravno prethodi momačko veče, na koje opet upada Babi... A hoće li Step skočiti na svoju bivšu ljubav i iskoristiti priliku ili će se suzdržati - za to pročitajte knjigu, ili jednostavno uštedite sebi pare i živce i kliknite na link (na kraju) za punu recenziju.

''Postoje trenuci u životu koji su prijatni baš zato što su neočekivani.''

Uprkos venčanu na poslednjoj stranici, nešto mi govori da srećnog kraja za Đin neće biti.

''Ako slučajno tokom tvog oproštaja od celibata, duboko u noć, koja, kao što se kaže, nosi savet, neka posebna devojka koju su tvoji prijatelji izabrali da proslave ovaj poslednji dan, naime, ako se desi bilo šta što bi moglo da te navede da staviš pod sumnju sve ono što smo jedno drugom rekli do juče, odmah me obavesti, pošalji poruku, čak i goluba, šumskog čuvara... Ali nemoj da me pustiš da dođem u crkvu i da se ja nađem, umesto ti, da čekam onog drugog koji, povrh svega, neće doći. To ti nikada ne bih oprostila. Ni ono ostalo, ali mogla bih nekako da pređem preko toga. U svakom slučaju volim te, i ako sve bude dobro, udaću se za tebe.''

Osim ovog trougla, iznervirao me i kraj koji je dobio Polo, Stepov najbolji prijatelj koji je poginuo. Od simpatičnog momka, ludog i luckastog - došao je do toga da je njegov kraj bio samo običan kukavičluk.

''Dakle, plašili smo se… Ponekad čovek nema hrabrosti da živi lepši život.''

Palina mi je za divno čudo ostala jednako draga, bez dlake na jeziku, osim eto, tog detalja o Polu o kome je tek 6 godina kasnije progovorila.

''Na možeš ponovo da se pojaviš u nečijem životu kako ti je volja! Kad sam izgubila Pola, bilo mi je strašno, a ona umesto da bude uz mene, samo je nestala, pa sam izgubila i svoju najbolju drugaricu. S jednom razlikom: da je to želela, mogla je da bude tu, budući da je još bila živa.''

Sve u svemu... Ovo se pretvorilo u špansku seriju. Još samo nismo saznali ko je sam sebi otac. Svaka rečenica ove knjige napisana je u pokušaju pravdanja Babi.
Kao da je jedan Federiko pisao prve dve knjige, i onda drugi Federiko pročitao i pomislio ''O vidi, Babi je bila takva kučka, aj da izmislim zašto je to sve bilo tako i da joj dam srećan kraj, čisto da iznerviram ljude. Ko je ova Đin i zašto tu upada? Nju ću da sjebem.''

''Molim te, nemoj ponovo da patim zbog tebe. Umrla bih. Ako ne misliš da možeš to da ispuniš, ustani sad i idi, molim te.''

Ovde nisam htela da kucam spojlere, ali kome ne smeta, recenzija sa svim detaljima je na linku: https://www.goodreads.com/review/show/2020996457

''Pitam se koliko puta čovek čuje “Ah, ništa naročito…”, a iza toga je čitav svet, gomila stvari tolika da veća ne može biti.''

3 zvezdice, i to samo zbog stila pisanja i zbog toga što mi je negde bilo drago što se opet srećem sa svim ovim likovima... Inače bi bila jedna zvezdica.

''Kada neko zbog tebe mnogo pati, taj bol nikada neće nestati, taj ožiljak ostaje ne srcu, položen kao nekakav lak list, koji će se, kad u okrobru padne s nekog velikog drveta, zaivek tu zaustaviti. I želeo ti to ili ne, nikakav vetar, nikakav vredan čistač neće uspeti da očiste to srce.''

No, kako mi zasmrdeo ovaj prvi deo, ako se ovako nastavi, biće dobro ako drugi deo dobije jedan krak zvezdice.

''Ali da li se prevara zaista prevazilazi? Zar ona nije kao rana koja svakako ostavlja trag, ta opekotina, taj pad koji smo možda doživeli kad smo bili mali, ali koji nam je u kožu urezao tu neizbrisivu belu mrlju?''


No comments:

Post a Comment